Више од 50 година пре него што је ЧетГПТ могао да вам каже шта да кувате за вечеру, један научнофантастични филм из 1968. године обликовао је начин на који размишљамо о машинама које разговарају с нама. У филму 2001: Одисеја у свемиру, свемирску летелицу на путу ка Јупитеру контролише HAL, компјутер који размишља самостално и има сопствену агенду. Како се радња одвија, HAL престаје да сарађује са људским астронаутима којима је програмиран да помаже и на крају им искључује системе за одржавање живота. HAL је посејао идеју у јавној машти: да ће једног дана наше машине постати толико интелигентне и толико сличне људима да више нећемо моћи да их контролишемо?
У ту могућност никада нисмо престали да верујемо. Са недавним појављивањем генеративних АИ програма који могу да пишу, стварају живописне слике и обављају мноштво задатака уместо нас, неки стручњаци верују да су суперинтелигентне машине из научне фантастике веома близу.
Али, иако су способности четботова импресивне, поставља се питање да ли ове технологије заиста представљају корак ка машинама које размишљају и делују попут људи, или чак ка системима који би могли постати опасни по човечанство, пише Нешнал џиогрaфик.
"То јесте битно питање. Неки стручњаци кажу да је у питању само маркетиншко претеривање технолошке индустрије. Али други верују да су машине које надмашују људску интелигенцију по многим важним мерилима, док истовремено следе сопствене циљеве, укључујући самоодржање по цену људског живота, ближе него што јавност мисли", напомињу научници.
Данашњи, такозвани АИ алати могу да пишу музику, стварају убедљиве есеје и са емпатијом разговарају о вашим проблемима у везама, да наведемо само неке могућности.
Део проблема у дефинисању вештачке интелигенције је то што се "наша дефиниција интелигенције стално мења", подсећају стручњаци. "Одређене ствари сматрамо показатељима интелигенције, а када схватимо да се оне могу урадити без онога што бисмо назвали интелигенцијом, ми мењамо своју дефиницију", истичу.
Данас, технолошке компаније ослањају се на нашу представу о томе шта значи бити интелигентан како би њихови производи деловали што више налик људима. Чет ГПТ је обучен на огромним количинама текста који су створили људи и на обрасцима разговора, како би предвидео највероватнију следећу реч у дијалогу.
Његове предиктивне способности су толико добре да његови одговори често звуче људски, утисак који додатно појачава употреба заменица у првом лицу и емоционалног језика. Ипак, стручњаци се углавном слажу да генеративни АИ алати нису свесни: "Унутра нема никаквог 'ја'. Замишљамо ум који не постоји", појашњавају.
Вештачка интелигенција: стварна претња или ипак научна фантастика
Tеорија да би вештачка интелигенција могла да уништи човечанство углавном потиче из научне фантастике и често одражава начин на који људи доживљавају моћ и понашање великих система и корпорација. По једном гледишту, тај страх је преувеличан и више говори о људским пројекцијама него о реалним способностима машина.
С друге стране, већа забринутост односи се на конкретне и непосредне ризике: злоупотребу технологије, нарушавање приватности, еколошке последице и штетан утицај неадекватно контролисаних система на људе. Вештачка интелигенција не мора бити свесна да би била опасна, довољно је да буде моћан алат у погрешним рукама или да делује без јасних ограничења.