Јаје диносауруса старо 70 милиона година крије велико изненађење

Једно јаје диносауруса величине грејпфрута, пронађено у једном фосилном лежишту у Кини, донело је палеонтолозима велико изненађење. Уместо ембриона диносауруса или седимената, унутрашњост јајета била је испуњена светлуцавим кристалима.

Ова ретка појава пружа истраживачима јединствене информације о структури љуске. У овом случају реч је о до сада непознатој врсти јајета, описаној у научном раду године који је предводио палеонтолог из Кине. Ово јаје је и међу првим јајима диносауруса, а пронађено је у региону који је много познатије по фосилима корњача из палеолита, сисара и птица.

Јаје је заправо било једно од два откривена, а су оба приписана истом роду класификације јаја, или оогенусу. Пошто ни једно јаје није садржало ембрион, не може се са сигурношћу рећи који диносаурус их је снео.

Сматра се да су то јаја диносауруса, јер микроструктура љуски боље одговара јајима других диносауруса него јајима које су положиле друге групе животиња, попут гмизаваца или птица. Управо је та микроструктура навела научнике на закључак да је реч о новој врсти јајета.

Поред тога, анализа љуске, укључујући кристализацију калцита, може научницима пружити драгоцене информације о условима окружења у којем је фосил настао.

Да би се унутар диносаурусовог јајета формирали  кристали, потребно је да се догоди неколико ствари. Прво, ембрион мора да се распадне, остављајући јаје празно. Затим, подземна вода полако продире у празну љуску кроз микропоре и пукотине. Минерали растворани у тој води таложе се унутар љуске, постепено градећи кристале.

У раду објављеном раније ове године, тим научника је користио кристале калцита у другом диносаурусовом јајету како би директно одредио старост самог јајета.

Пошто су ти кристали таложени из подземне воде након што је јаје закопано, они такође могу сачувати информације о течностима које су пролазиле кроз фосилно лежиште и о геохемијском окружењу оригиналног гнезда, Сајенс Алерт.

Такође, они су само један од начина на које наша планета може да сачува историју живота који је насељава, од пећинских костију прекривених минералима до костију које полако замењује блистави кристал.