Шта урадити са новчићем из чеснице
Рано ујутро на Божић после Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече чесницу. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Особа која добије део чеснице у којој је новчић, биће срећна и успешана током целе године, а обичај је да се увек се ломи рукама и никада не сече ножем.
Назив чесница везује се за речи чест, јер се овај свечани хлеб ломи и дели сваком члану домаћинства, а према народном веровању, она симболично подсећа на Христово рођење.
Радост најмлађих - парица из чеснице
Ломљење чеснице је посебан доживљај за Божић - обично је ломи домаћица, а укућани, посебно они најмлађи се утркују да им она да парче како би им можда дала део где је парица. Новчић која се пронађе у чесници сматра се посебном и, по народном веровању, не би требало да се баци, изгуби нити да се њиме нешто плаћа.
Најчешће се чува у новчанику као симбол среће и напретка, али некад давно се парица откупљивала другим новцем од онога ко га је пронашао у чесници.
И пита и погача
Како се чесница прави, зависи од краја до краја:
"Јужно од Саве и Дунава чесница је типа погаче, негде се обележавала, правиле су се рупице са влатима сламе, стављале су се, поред паре, кукуруз, пасуљ, дрен, део кућног прага, део јарма... И како се ломила чесница увече, шта је ко добио, то је значило шта ће ко од укућана током године радити, која ће му бити задужења, дакле, подела посла.
Северно од Саве и Дунава чесница је типа суве пите са орасима и у њу се стављала углавном пара, ко је имао - дукат или златник, он је стваљао у чесницу и ко извуче - тај ће бити успешан и напредан током наредне године јер заправо Божић је почетак почетака. Код нас се није у овом делу Балкана као и код Бугара и Македонаца, толико славила Нова година ни обележавао тај почетак. Божић је почетак новог лета, нове године, рађања, а Мали Божић који нам долази 14. јануара - то је да се потврде све те радње које су се чиниле у прошлости, да се утврди да би година била плодна и успешна", рекла је својевремено етнолог Весна Марјановић за РТС.
