Запослени у бројним секторима раде на ивици издржљивости. Свакодневно се суочавају са захтевним клијентима, тимовима који немојау довољно људи и сталним притиском да све држе "под контролом". Последице су све видљивије: Емоционална исцрпљеност, анксиозност, губитак мотивације и бурнаут који се више не доживљавају као изузетак, већ као непромењив део одређених индустрија.
Једна обимна анализа, спроведена на основу података из различитих индустрија, имала је за циљ да утврди које су каријере данас најстресније. Резултати су добијени поређењем сектора према факторима који директно утичу на ниво притиска на радном месту.
Међу њима су били: Просечно недељно радно време, јер дужи сати готово увек значе веће оптерећење, као и број отворених радних места, који указује на мањак радне снаге и додатни терет за постојеће запослене. Анализиране су и стопе повреда и обољења на раду, као показатељ физички захтевних или ризичних услова, али и просечне зараде, пошто нижа примања у комбинацији са великим обимом посла појачавају финансијски стрес.
Уз то, узете су у обзир и стопе отпуштања, које говоре о несигурности посла, као и учесталост добровољних отказа - јасан сигнал незадовољства или лоших услова рада. Посебан фокус стављен је на проценат запослених који пријављују симптоме бурнаута, попут хроничног умора, пада мотивације и менталне исцрпљености.
Да би поређење било што објективније, сви фактори су статистички уједначени и сведени на исту скалу, након чега је сваком сектору додељена укупна оцена стреса. Тако је формирана листа најстреснијих области рада.
Најстреснији послови су...
На врху се налазе сектор разоноде и угоститељства, (оцена стреса 66), затим професионалне и пословне услуге (оцена стреса 56), транспорт и складиштење (53), као и физички захтевне делатности попут рударства и сече шума (50).
Високо су рангирани и образовање и здравствене услуге, грађевинарство, трговина на мало, информационе делатности и комуналне услуге.
Посебно се издваја угоститељство, где комбинација нередовног радног времена, сталног контакта са гостима и релативно ниских примања чини свакодневни рад изузетно напорним. Наведени подаци указују на шири проблем: Стрес није последица "несарадљивих људи" или појединачних послова, већ начина на који је рад организован.
Са здравственог становишта, тело не прави разлику између физичке опасности, финансијске несигурности или менталног преоптерећења. Све то активира исти одговор на стрес.
Када тај притисак постане хроничан, он престаје да буде лични проблем и прераста у системски - видљив кроз честе отказе, пад продуктивности и радну снагу која је све мање отпорна.
Иако се последњих година уводе разне погодности попут слободних дана за ментално здравље, флексибилног рада или скраћене радне недеље, оне саме по себи нису решиле проблем. Ако се и даље награђује прекомерно напрезање и стална доступност, овакве мере нису довољно ефикасне.
Мали кораци до великих промена
Рад у позицијама под високим притиском, било да су у питању физички захтевни или канцеларијски послови, захтева више од техничких вештина. Кључну улогу имају мале, али доследне навике: Јасне границе, реално дефинисање капацитета и праве паузе за опоравак, преноси "Форбс".
Стручњаци истичу да повратак равнотеже не мора да значи драстичне животне промене. Често је довољно увести микро-границе: Јасно време када се посао завршава, мање перфекционизма и мање страха од отказа међу запосленима. Управо тај страх често гура људе у зачарани круг бурнаута.