Батут: Умереност и после поста
Пост доноси значајне промене у начину исхране. Са исхране, у чијој основи су месо, јаја, млечни производи, прелази се на исхрану коју чине воће, поврће, житарице и риба. Посна храна спрема се на води или на мало уља и као таква лакше се вари од масне, зачињене хране.
По завршетку поста, после вишенедељног начина исхране без намирница животињског порекла и хране спремљене на води или на мало уља, враћамо се уобичајеној исхрани.
Уколико не поведемо рачуна о количини хране коју уносимо након поста, и о начину њене припреме, могу се јавити мучнина, надутост, бол у стомаку.
На који начин можемо да спречимо појаву ових здравствених проблема
Чињеница је да је празничној трпези тешко одолети јер ће се на њој наћи све оно чега смо се у посту одрекли. Воће, поврће, житарице, риба биће замењени месом, ролатима, печењем, салатама са мајонезом, павлаком. Kада се томе додају колачи, торте и алкохол добијамо калоричан оброк. Уколико унесемо одједном већу количину овако калоричне хране могу да се јаве раније поменути здравствени проблеми и зато је неопходно да прелазак са посне на мрсну храну буде постепен. Потребно је уносити мање количине хране распоређене на 3-5 оброка у току дана.
Важно је да се води рачуна и о начину припреме хране. Kувана, динстана храна спремљена на мањој количини уља, лакша је за варење у односу на поховану и пржену храну. Увођење меса у исхрану треба започети са пилетином, ћуретином, уз задржавање рибе у јеловнику барем два пута недељно. Kада је реч о млеку и млечним производима у исхрану прво треба увести млад сир, јогурт, кисело млеко, односно млечне производе са нижим садржајем млечне масти. Не треба заборавити ни на редован унос воћа, свежих салата, орашастих плодова, житарица.
У преласку са посне на мрсну храну морамо да будемо свесни да све оно чега смо се одрекли током поста морамо постепено да уносимо у мањим количинама. Дан би требало да започнемо са јогуртом, парчетом хлеба, младим сиром или са мало овсених пахуљица. Ручак могу да чине пилећа супа, кувано или печено бело месо или риба, поврће и свежа салата коју уз омлет или мањи сендвич можемо појести и за вечеру. После неколико дана можемо се вратити уобичајеној исхрани, али не смемо заборавити на умереност и на правилно распоређене оброке.
Завршетком Божићног поста немамо много времена за припрему изласка из поста, с обзиром да нас на сам Божић сачека богата трпеза. Из тог разлога важно је да се не прескочи лаган доручак. Што се тиче ручка важно је узети прво мању количину печења, избегавати тешке прилоге и салате са мајонезом. Основу могу да чине свеже салате и лаганији прилози. Kолаче не треба јести одмах после ручка. Треба јести полако, пробати све у мањим количинама и правити паузе током јела, пише на сајту Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".
Излазак из поста доноси значајне промене у начину исхране. Помоћ у постепеном преласку са посне на мрсну храну, распореду оброка и очувању здравља односно спречавања настанка одређених здравствених проблема до којих може да дође услед нагле промене начина исхране, могу да пруже лекари Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.
