Божић у Русији кроз векове: Вера, забране, обичаји и повратак традицији

Божић је у Русији празник који окупља људе око вере, али је снажно обојен и народним веровањима и специфичним обичајима.

Након званичног крштења Русије крајем 10. века, Божић је почео редовно да се обележава. Међутим, све до почетка 19. века празник се обележавао врло скромно. Славио се искључиво у кругу породице, без сеоских вашара, балова, свечаних пријема и јавних прослава.

Промена је уследила у време императора Николаја I и његове супруге Александре Фјодоровне. Тада Божић, заједно са Новом годином, добија облик сличан данашњем: кићење јелке, поклони, богата трпеза, песма и весеље. Празник почиње да се доживљава као најрадоснији хришћански дан.

Ситуација се драстично мења након пада царске власти и настанка Совјетског Савеза. Верски празници бивају забрањени, а са њима и обичаји попут кићења јелке и јавног обележавања Божића. Тај период траје све до 1991. године, када се традиција поново враћа у живот.

Од тада па до данас, Божић у Русији се обележава на сличан начин. Вече уочи празника назива се Сочељник и проводи се у дому. После тога, верници одлазе у цркву на богослужење, а након службе се враћају кући и седају за посну трпезу, јер сам Божић, 7. јануара, још није почео.

Божићна трпеза

На божићној трпези обавезно се налази кутја (традиционално обредно јело од пшенице, меда, мака и сувог воћа), која често остане од Сочељника, затим сарме, варењики пуњени различитим надевима, палачинке и салата винегрет. Често се припрема и печена гуска са јабукама или прасе.

Иако се по традицији за Божић не препоручује конзумирање алкохола, то правило се у пракси ретко поштује. У већини домова се попије једна или две чашице руске вотке, уз обавезну закуску, за дравље и срећу.

Народна веровања

Бројна народна веровања, углавном су повезана са временским приликама. Снег на божићно јутро сматра се знаком успешне и родне године. Ако мећава траје цео дан, верује се да ће пролеће стићи раније, док топло време на Божић наговештава дуго и хладно пролеће.

Постоји и веровање да није добро ако прва особа која на Божић уђе у кућу буде жена, јер се то повезује са трачевима и несрећом. Насупрот томе, мушкарац који први уђе у дом доноси мир и благостање. Ако у кућу прво уђу старији људи, верује се да породицу очекује дуг и срећан живот.

Коледарске песме

У сеоским срединама и данас је жива традиција коледања у ноћи уочи Божића. Млади и деца, обучени у народне ношње, обилазе дворишта и певају коледарске песме, славећи Христа и домаћине. Заузврат добијају слаткише, пециво, а понекад и новац. Један од главних симбола коледања је божићна звезда, направљена од обојеног папира и трака, са ликом Богородице у средини.

Одмах након Божића, од 7. до 19. јануара, у Русији траје период познат као Свјатки. Током ових дванаест дана верници обилазе родбину и пријатеље, посећују болесне, старе и немоћне и помажу онима којима је помоћ потребна, без обзира да ли је реч о људима или животињама.

Поред тога, Свјатки су период када је гатање веома присутно, иако га Руска православна црква не одобрава. Различити ритуали "завиривања у будућност" нарочито су популарни међу младим, неудатим девојкама, које кроз песму и весеље покушавају да сазнају када ће се и за кога удати.

Шта је дозвољено, а шта није

За Божић не постоје строге забране. Као и код других црквених празника, не препоручује се тежак физички рад. Да би празник протекао без журбе, кућне послове, попут чишћења, пожељно је обавити унапред. Такође се не саветује ношење тамне или старе одеће.

Божић је најбоље провести у кругу породице. Пожељно је посетити цркву на празничном богослужењу, чинити добра дела, пожелети жеље, палити свеће и даривати ближње поклонима.