Магазин
Прави Да Винчијев код: Пронађен ДНК са цртежа који може открити тајне Леонардовог генија
Потрага за ДНК Леонарда да Винчија улази у нову фазу и могла би да промени начин на који се утврђује аутентичност његових дела, али и да расветли тајне његовог ума који вековима фасцинира науку. Истраживачи су пронашли подударне генетске секвенце на писмима старим више од 500 година и на једном цртежу кредом, што отвара могућност да се нека изгубљена или спорна дела коначно верификују.
У оквиру пројеката "ДНК Леонарда да Винчија" научници су идентификовали поклапање између генетског материјала пронађеног на писмима Фрозина ди сер Ђованија да Винчија, рођака Леонардовог деде, као и цртежа под називом "Свето дете". Узорак је пронађен у печатном воску, што је омогућило поређење без оштећења самог документа.
Тим се сада нада да ће пронаћи додатне узорке, како од живих потомака породице да Винчи, тако и са предмета које је Леонардо лично користио. "Са више узорака, посебно из Леонардових свезака, могли бисмо да дефинитивно идентификујемо његов ДНК", рекао је Џеси Осубел са Универзитета Рокфелер у Њујорку.
Тим сада покушава да прикупи још генетског материјала са Леонардових рукописа, цртежа и свезака које се чувају у водећим светским институцијама, како би се коначно потврдила његова ДНК секвенца.
Овај проналазак не би служио само утврђивању ауторства - истраживачи желе да открију да ли су његове изузетне способности имале биолошку основу.
Једна од теорија је да је Леонардо имао необично оштар вид, који му је омогућавао да свет перципира брже од већине људи - чак до 100 кадрова у секунди, у поређењу са уобичајених 30 до 60.
Како је познато да је Леонардо често сликао користећи и прсте, стручњаци верују да би у бојама могле да се нађу ћелије његове коже, што би додатно помогло у идентификацији његовог ДНК. "Фокусирани смо на његово порекло, оштрину вида и друге биолошке аспекте", каже Осубел, додајући да ће геномске анализе у будућности имати све већу улогу у аутентификацији уметничких дела.
Проблем представља то што се не зна са сигурношћу где је Леонардо сахрањен. Умро је 1519. године у 67. години живота и, по сопственој жељи, сахрањен је у капели Сен Флорентин у Шато д’Амбоа, али је та зграда уништена током Француске револуције. Током ископавања 1863. године пронађен је скелет у близини плоче са натписом "LEO DUS VINC", али и даље постоје сумње да ли је реч о Леонарду.
Званичници су дали дозволу за узимање узорака са скелета, али само ако се претходно пронађе ДНК за поуздано поређење. Зато истраживачи траже и друге изворе - од прамена косе пронађеног током ископавања, до посмртних остатака чланова његове породице у Фиренци.
Тим такође планира да узме узорке од живих потомака Леонардовог оца, који је имао 23 деце, док Леонардо сам није имао наследнике. Ако се идентитет скелета потврди, научници планирају да реконструишу Леонардово лице и упореде га са аутопортретима који су нам данас познати, преноси "Телеграф".
Пројекат окупља антропологе, историчаре уметности, генеологе и микробиологе из више земаља, а његов крајњи је прецизније разумевање човека чији утицај на уметност и науку траје већ више од пет векова.
Live
