Магазин

Свети Стефан у Србији и Русији: Дан када се из куће износи божићна слама

Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Слави се увек 9. јануара, а обележен је као црвено слово у календару. Постоје бројна народна веровања за овај празник како код нас, тако и у Русији.
Свети Стефан у Србији и Русији: Дан када се из куће износи божићна слама© СПЦ

Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Страдао је за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.

Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму. Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: "Господе, не урачунај им грех овај", пише на порталу СПЦ. Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је "крв мученика семе Цркве". Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.

Народна веровања

Данас се износи божићна слама из куће која се претходно пажљиво помете. Она се никако не баца, јер се верује у њену плодотворну моћ, већ се ставља у воћњак, пчелињак или помоћне објекте. Метла се више не користи за друге сврхе већ се чува у кући, јер се верује да она доноси здравље. У Банату и Срему су божићну сламу уклањали већ одмах по поноћи на Стевањдан. Ставља се ракље воћки у пчелињак, кокошарник. Овим даном завршава се празновање Божића, пише РТС.

Занимљиви народни обичаји и у Русији

У Русији се веровало да је на овај дан важно не ленчарити, јер ће се труд и марљивост током године вратити кроз срећу и благостање. Пажљиво се посматрало и време, јер се сматрало да оно наговештава каква ће бити година:

  • ако је дан сунчан и хладан, година ће бити родна
  • снег најављује обиље гљива и шумских плодова
  • ако вране ходају по снегу, ускоро следи отопљење
  • магла значи да долази блажа температура
  • ако птице нестају са улица, очекује се нови снег

Од обичаја, дан је био посвећен раду и бриги о домаћинству и животињама, али и дружењу. Пекле су се пите од бесквасног теста са разним пуњењима и делили комшијама и гостима. Било је уобичајено и даривање поклона, за које се веровало да доносе новац и благостање пријатељима. С друге стране, сматрало се да тог дана не ваља бацати хлебне мрвице - боље их је дати птицама. Такође, нису се препоручивале дуге шетње ни тежи кућни послови, пишу Аргументи и факти.

image
Live