Магазин

Пет неочекиваних извора микропластике у свакодневној исхрани и како да их избегнете

Велика количина микропластике се налази управо у нашој кухињи, било да је у састојцима, зачинима, амбалажи... Стручњаци наводе храну у којој је најчешће можемо пронаћи, као и како да умањите количину честица које уносите.
Пет неочекиваних извора микропластике у свакодневној исхрани и како да их избегнетеGetty © yrabota

Наш дневни унос микропластике може да варира од занемарљивих количина до чак 1,5 милиона честица дневно, према досадашњим проценама, а многе од њих унесемо кроз храну. 

Стручњаци истичу следеће намирнице које ретко повезујемо са пластиком, а управо у њима се она најчешће налази:

Жвакаћа гума

Жвакаћа гума је, у суштини, мешавина пластике и гуме са додатим аромама и заслађивачима. Током жвакања, та база почиње да се распада и ослобађа микропластичне честице.
Процењује се да један грам жвакаће гуме може ослободити и до 637 микропластичних честица.

Чак ни "природне" жваке нису много боља опција - количина ослобођене микропластике је слична, што указује да проблем не лежи само у материјалу, већ и у процесу производње и паковања.

Ипак, добра вест је да се највећа количина микропластике ослобађа у првих осам минута жвакања. Ако већ жваћете, боље је да једну жваку држите дуже у устима, него да стално узимате нову.

Со

Со делује као веома чист састојак, али реалност је другачија. Истраживања показују да је 94 одсто анализираних соли широм света контаминирано микропластиком.

Занимљиво је да су неке копнене соли, попут хималајске, показале чак и већи ниво загађења него морске. Део проблема долази из саме производње и паковања.

Додатни кривац може бити и пластични млин за со: Млевењем само 0,1 г соли у пластичном млинцу може се ослободити и до 7.600 честица. Да бисте смањили количину честица, користите металне или керамичке млинове и чувајте со ван пластике.

Јабуке и шаргарепа

Честице се могу пронаћи и у воћу и поврћу, јер нанопластика може ући у биљке преко корена. Научници су такође открили честице и на њиховој површини.

Једна студија је показала да се највећа количина микропластике нашла на јабукама и шаргарепама, док је зелена салата била на супротном крају листе. Ипак, у поређењу са високо прерађеном храном, количине су и даље мање.

Користи од воћа и поврћа и даље надмашују потенцијалне ризике, тако да честице саме по себи нису разлог да престанете да их једете.

Чај и кафа

Пластичне кесице чаја које садрже микропластику су само део проблема - она може бити присутна и у самом чају, кафи, па чак и у млеку. Посебан проблем су чаше за понети са пластичном облогом, јер високе температуре подстичу ослобађање микропластике у напитак.

Зато стручњаци препоручују да користите стаклене чаше и флаше кад год је могуће, као и да користе листове чаја уместо кесица.

Морски плодови

Морски плодови су често прва намирница на коју људи помисле када се говори о микропластици, али реална количина честица је мања него што се често мисли. Код дагњи, на пример, пронађено је 0,2 до 0,7 честица по граму, што је далеко мање од количине микропластике која се ослободи приликом припреме чаја у пластичној кесици. Они су постали симбол проблема, али нису његов највећи извор.

Потпуно избегавање микропластике је практично немогуће, али смањење уноса јесте. Чување хране ван пластике, избегавање загревања оброка у пластичним посудама и мање ослањање на високо прерађену храну могу направити разлику, преноси "Сајенс алерт".

image
Live