Бразил би могао да постане један од кључних, али и даље недовољно искоришћених ресурса за проучавање екстремне дуговечности.
Бразилски суперстогодишњаци често остају ментално бистри, преживљавају тешке инфекције и долазе из породица у којима више чланова доживљава дубоку старост. Заједно, они показују да старење није нужно постепени пад, већ може бити облик биолошке отпорности.
Шта Бразил чини јединственим
Један од главних разлога зашто научници још увек нису открили тајну дугачког живота лежи у ограниченом фокусу досадашњих студија - велике геномске базе углавном су засноване на релативно хомогеним популацијама, док су мешовите и генетски сложене заједнице, попут бразилске, углавном занемарене.
Разноврсна популација Бразила крије милионе генетских варијанти које недостају у стандардним геномским базама података, укључујући и ретке промене повезане са снажним имунитетом и очувањем ћелијских функција.
Историја Бразила учинила га је генетски јединственим. Португалска колонизација, присилни долазак милиона Африканаца и каснији таласи европских и јапанских досељеника створили су једну од најразноврснијих популација на свету. Истраживања међу старијим Бразилцима открила су милионе до тада непознатих генетских варијанти, од којих су неке повезане са болестима, а неке са већом отпорношћу организма.
Посебну вредност имају јединствени подаци које истраживачи прате годинама: Више од 160 стогодишњака, међу којима је двадесет потврђених суперстогодишњака, потичу из различитих делова Бразила.
Међу њима је била и часна сестра Ина, које је до смрти 2025. године била призната као најстарија жива особа на свету. У студији су учествовала и два најстарија мушкарца на планети, што је посебно значајно јер је екстремна дуговечност код мушкараца изузетно ретка.
Оно што ову групу чини посебно занимљивом није само њихова старост - многи су до позних година задржали менталну јасноћу и функционалну независност, иако су већи део живота провели без редовног приступа модерном здравству. То омогућава научницима да проучавају природну биолошку отпорност, развијену углавном без медицинских интервенција.
Посебно упечатљиви су и породични примери дуговечности. У једној породици, жена стара 110 година има нећаке од 100, 104 и 106 година, а једна од њих се такмичила у пливању и после стоте. Овакви случајеви указују на снажну наследну компоненту и могу помоћи у раздвајању утицаја гена од утицаја животне средине.
Наука је показала и да код суперстогодишњака имуни систем не стари на уобичајен начин. Њихове ћелије задржавају ефикасне механизме "чишћења", што спречава нагомилавање оштећених протеина, преноси "Сајенс директ". Уместо општег пада функција, старење код ових људи делује као процес адаптације. Занимљиво је и да бразилски суперстогодишњаци не приписују дуг живот строгим дијетама или посебним режимима исхране.
Глобалне статистике додатно потврђују значај Бразила у истраживању екстремне дуговечности: Међу најдуговечнијим мушкарцима и женама на свету, Бразилци су заступљени у већем броју него што би се очекивало, чак и у поређењу са богатијим и бројнијим земљама.
Управо из наведених разлога Бразил све више привлачи пажњу научника, а такође служи као подсетник да нам суперстогодишњаци пружају више од фасцинантних прича о годинама. Они показују да старост не мора да значи само пропадање, већ да дуговечност можемо посматрати као активан биолошки процес који чува здравље и виталност кроз деценије.