Уобичајени конзерванси у храни су повезани са већим ризиком од рака и дијабетеса, показују студије

Хемијски конзерванси који се налазе у појединим сувомеснатим производима, сушеном воћу, сиревима и чоколадним производима могли би да повећају ризик од неких облика рака и дијабетеса типа 2, наводе аутори две велике нове студије.

Већи унос одређених адитива-конзерванса повезан je са око 47 одсто већом учесталошћу дијабетеса типа 2 и до 32 одсто већом учесталошћу неких врста рака, у поређењу са нижом потрошњом, говоре истраживања: 

"Ова студија доноси нове увиде за будућу поновну процену безбедности ових адитива у храни од стране здравствених агенција, узимајући у обзир равнотежу између користи и ризика за очување хране и појаву рака", написали су аутори студије о раку, а преноси Јуроњуз.

Конзерванси и дијабетес типа 2

Конзерванси припадају групи адитива у храни и широко се користе у глобалној прехрамбеној индустрији ради продужавања рока трајања производа. У анализи која се односи на дијабетес, конзерванси су подељени на неантиоксидативне, који углавном спречавају раст микроорганизама или успоравају хемијске промене које доводе до кварења, и антиоксидативне, који одлажу или спречавају пропадање хране ограничавањем оксидације.

Већи унос неантиоксидативних конзерванаса повезан је са 49 одсто већом учесталошћу дијабетеса типа 2. Код антиоксидативних адитива, учесталост дијабетеса типа 2 била је 40 одсто већа код особа са високим уносом.

Појединачни конзерванси повезани са раком

Студија о раку, поред укупног уноса конзерванаса, анализирала је и 17 појединачних супстанци. Иако није утврђена веза између укупне потрошње конзерванаса и укупне учесталости рака, већи унос одређених конзерванаса доведен је у везу са специфичним врстама рака.

Калијум-сорбат, који се често користи у млечним и пекарским производима ради спречавања раста буђи и квасаца, повезан је са око 14 одсто већом учесталошћу укупног рака и 26 одсто већим ризиком од рака дојке, показали су резултати. Натријум-нитрит, средство за конзервирање које се налази у сланини, шунки, кобасицама и другом месу, повезан је са 32 одсто већом учесталошћу рака простате, док је калијум-нитрат, још једна супстанца за конзервирање, повезан са повећаним ризиком од укупног рака (13 одсто) и рака дојке (22 одсто).

Прерађено месо, које садржи високе нивое хемијских адитива ради продужења рока трајања, одавно је повезано са колоректалним карциномима. Светска здравствена организацијаје 2015. године класификовала прерађено месо, укључујући шунку, сланину, саламу и виршле, као канцероген групе 1.

Ацетати, који се често користе као регулатори киселости и ароме, повезани су са 15 одсто већим ризиком од укупног рака и 25 одсто већим ризиком од рака дојке.

Иако су потребна даља истраживања како би се ове везе боље разумеле, аутори наводе да нови подаци подржавају поновну процену прописа који регулишу употребу ових адитива у прехрамбеној индустрији, у циљу боље заштите потрошача.

Будући да је реч о опсервационој студији, не могу се донети чврсти закључци о узрочно-последичној вези, а истраживачи признају да не могу у потпуности искључити утицај других, непраћених фактора.

У међувремену, они позивају произвођаче да ограниче употребу непотребних конзерванаса и подржавају препоруке да потрошачи дају предност свеже припремљеној, минимално прерађеној храни.

Студије су објављене у часописима BMJ и Nature Communications.