Како је СССР за свега годину дана припремио екипу за одлазак у космос

Пре више од шездесет година у Совјетском Савезу је формирана специјална војна јединица која је касније прерасла у Центар за обуку космонаута Ратног ваздухопловства. Од готово 3.500 кандидата у први "звездани" одред изабрано је свега 20 пилота. Будући освајачи космоса морали су да прођу низ изузетно тешких испитивања, а кандидати су припремани за рад у апсолутно свим условима. Управо захваљујући таквој строгој обуци људи и технике, СССР је први у свету успео да пошаље човека у космос и да га безбедно врати на Земљу.

Лекарима и конструкторима поверен је задатак да у најкраћем могућем року оформе летачки, космички одред. Лекари су започели селекцију кандидата широм Совјетског Савеза.

Будући космонаути бирани су искључиво међу пилотима ловачке авијације. Стручњаци су сматрали да борбени пилоти поседују кључне способности - одличну физичку спремност, отпорност на велика оптерећења и дубоко познавање технике. Услови су били строги: старост око 30 година, висина до 170 центиметара и тежина до 70 килограма.

Приступ обуци космонаута у СССР-у и САД био је различит, јер су се разликовали и задаци које је требало да обавља посада свемирског брода.

"У Совјетском Савезу главни циљ био је да се научи рад у космосу, па су бирани млади и здрави војни ловачки пилоти. У Сједињеним Државама приоритет је био управљање летелицом у орбити, због чега су у одред улазили искусни војни пробни пилоти", наводе стручњаци.

Према подацима "Роскосмоса", приликом селекције строго је поштован добровољни принцип. На разговорима се кандидатима често постављало питање: "Да ли желите да летите на новој техници". Иако је званично само командирима дивизија било познато о каквој се техници ради, већина кандидата је наслућивала праву сврху. О томе се, међутим, није говорило јавно, а кандидатима је било забрањено да откривају и саму чињеницу да су позвани на разговор.

Током селекције размотрена је документација 3.461 особе, али је у састав првог космичког одреда ушло само 20 људи.

Магазин

Због чега нико није смео да види скафандер Јурија Гагарина, чак ни након слетања на Земљу

Почетком марта 1960. године на дужност Центра за обуку постављено је првих 12 пилота. Међу њима су били Јуриј Гагарин, Алексеј Леонов, Валериј Биковски, Борис Волинов, Владимир Комаров, Герман Титов, Андријан Николајев, Павел Попович и други. Тај дан остао је упамћен као датум формирања првог одреда космонаута.

У наредним месецима одреду се придружило још осам кандидата, а на његово чело постављен је херој Совјетског Савеза Николај Каманин. За тренинге је био задужен чувени пробни пилот Марк Галај.

Центрифуга, бестежинско стање и изолација

Испитивања су била изузетно строга. Пошто нико није имао искуства са летовима у космос, лекари су ишли на крајње мере опреза:

"У то време нико на Земљи није знао шта космонаута чека у орбити. Зато је сваки кандидат пролазио кроз екстремне услове - боравак у термобарокамери при сниженом притиску и температури од 70 степени, дане проведене у сурдокамери, као и тренинге у центрифуги, где су трпели и до дванаестострука преоптерећења", објашњавају стручњаци.

Космонаути су изводили и падобранске скокове, пролазили кроз симулацију бестежинског стања у посебно преуређеном авиону МиГ-15, као и катапултирање са земаљских платформи. Због изузетно тешких услова, нису сви успели да заврше програм и добију дозволу за лет. Неки су задобили повреде, а код појединих су се јавиле и здравствене компликације.

Почетком 1961. године шесторица космонаута положила су завршне испите за лет на броду "Восток". Из те групе су за историјску мисију изабрани Јуриј Гагарин, Герман Титов и Георгиј Нелјубов. Главни пилот био је Гагарин, Титов његов заменик, док је Нелјубов био резервна опција. Стручњаци истичу да је управо та изузетно строга и темељна припрема омогућила Совјетском Савезу да оствари историјски пробој и први у свету пошаље човека у космос  успешно га врати.