Већина зима у последњих пет година забележила је количине снежних падавина испод просека из периода од 1980. до 2020. године, наводе метереолози.
Раст температура доводи до тога да се и мала количина снега брзо топи, док се у нижим пределима бележи више кише, а мање снега, што је делимично последица глобалног загревања, наводе научни извештаји.
Студије показују да се у великом делу хималајског региона током зиме све чешће јавља такозвана "снежна суша", односно изразит недостатак снега.
Убрзано топљење глечера већ годинама представља озбиљан проблем за индијске савезне државе на Хималајима и друге земље региона, а смањење зимских снежних падавина додатно погоршава ситуацију.
Стручњаци упозоравају да смањење количине леда и снега неће само променити изглед Хималаја, већ ће имати директан утицај на животе стотина милиона људи и бројне екосистеме.
Топљење снега у пролеће кључно је за снабдевање река водом за пиће, наводњавање и производњу хидроенергије.
Мањак зимских падавина повећава и ризик од шумских пожара због сушних услова, док нестанак леда дестабилизује планинске масиве, што доводи до чешћих одрона, клизишта и изливања глечерских језера.
Индијски метеоролошки завод саопштио је да у децембру готово у целој северној Индији није било ни кише ни снега, као и да постоји велика вероватноћа да ће северозападни делови земље до марта имати и до 86 одсто мање падавина од дугогодишњег просека.
Научници наводе да смањење падавина није изолована појава.
Истраживања показују континуирано смањење зимских падавина у западним и деловима централних Хималаја, док су у Непалу, где се налази централни део овог планинског ланца, забележене готово потпуно суве зиме у последњих неколико година.
Стручњаци упозоравају да истовремени губитак глечера и смањење снежних падавина представља "двоструки удар" за Хималаје, са потенцијално далекосежним последицама по безбедност водоснабдевања и стабилност региона, преноси Би-Би-Си.