Православна нова година, позната као јулијанска нова година, у Београду ће бити обележена молебаном у Храму Светог Саве, који ће бити служен пред поноћ, као и у Београду на води ватрометом, игром дронова и ласерским ефектима.
Српска Нова година се прославља 14. јануара по грегоријанском календару у балканским земљама Србији, Црној Гори, БиХ (Република Српска), Северној Македонији као и у православним деловима Хрватске, а тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Јулијанска нова година слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обележавања јулијанске нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, али и у неким деловима галске заједнице у Шкотској.
Срби су се према народним обичајима, традиционално за Српску нову годину окупљали и играли народне игре, док је током османске владавине било забрањено прослављање и поштовање српских традиција, пише Танјуг.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС.
Тим законом предвиђено је да у целој држави 15. јануара престаје да важи "стари" календар и почиње "нови".
Према обичајном календару, током дочека се не спава, а обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне. У градској средини су се у поноћ служиле крофне, а у једну се стављао златник и веровало се да ће онај ко пронађе златник имати успешну годину.
Јулијанска нова година у нашем народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности.
У домовима је у сусрет празнику породица на окупу, трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.
Након завршетка Другог светског рата, прослава Православне нове године дуго година је означавана као тежак национални испад, а поново је почела јавно да се слави од деведесетих година прошлог века.
Јавну прославу нове православне године прва је организовала београдска "Касина", а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.
Српска православна црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску нову годину - Василица.
Православни верници прославиће 14. јануара три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.
У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић меси погача чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб "василица".
Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка.
Како Руси обележавају стару Нову годину
Сваке године старu Нову годину слави 35 одсто становника Русије. Највеће интересовање за ову традицију показују млади од 18 до 24 године и старија генерација (65+), где 41 одсто односно 43 одсто испитаника редовно обележава празник, према истраживању компаније "ОнИн".
Наводи се да међу миленијалцима (25 - 34 године) 34 одсто празник слави сваке године, 38 одсто повремено, док око четвртине (28 одсто) уопште не обележава.
"Формат прославе остаје претежно домаћи: 67 одсто мушкараца и 68 одсто жена слави у кругу породице. Међу женама најпопуларније традиције су припрема свечане вечере (30 одсто) и понављање новогодишњих ритуала (10 одсто). Мушкарци најчешће гледају новогодишње филмове (29 одсто) и иду у госте (17 одсто)", наводи се у истраживању.
Према речима стручњака, по географији предњачи Москва - тамо стари Нову годину слави 39 одсто грађана.
"Висок проценат обележавања бележи се и у Јекатеринбургу (33 одсто), Санкт Петербургу (31 одсто), Нижњем Новгороду (25 одсто) и Казању (21 одсто)", закључују аналитичари, преноси руски РТ.
Укупно је у анкети учествовало више од 2,5 хиљада испитаника.