Србија, Црна Гора, Република Српска, Северна Македонија и православни делови Хрватске 14. јануара по грегоријанском календару обележавају оно што је по јулијанском календару 1. јануар.
Исту ту "стару" Нову годину славе и Русија, Белорусија, Украјина, Јерменија, Молдавија и Грузија, па чак и поједине заједнице у Швајцарској и Шкотској.
Управо зато је 13. јануар посебан: То је последњи дан божићног периода у црквеном календару и ноћ уочи јулијанске Нове године, време када су наши преци симболично затварали старо и отварали ново поглавље. Уз то, тог дана се обележава и празник Свете Меланије Римљанке, једне од најнеобичнијих жена раног хришћанства.
Ко је била Света Меланија
Меланија је живела крајем 4. и почетком 5. века као ћерка моћног римског сенатора. Иако је одрасла у раскоши, била је дубоко религиозна и цело богатство је касније поделила сиромашнима. Удала се веома млада, али након смрти деце и заједничке одлуке са мужем, посветила је живот вери.
За време прогона хришћана напустила је Рим, оснивала манастире у Северној Африци и касније у Јерусалиму, где је и умрла након што је последњи пут присуствовала Божићној служби у Витлејему. Њена пећина на Маслиновој гори и данас је место поштовања.
Зашто је 13. јануар у Русији посебан дан
У руској традицији, овај датум је био познат као Дан великодушности - ноћ у којој се у нову годину улазило широм отворених врата, са пуним столом. Тог дана се показивало и богатство, и труд, и спремност да се подели са другима.
Уједно, то је и последњи тренутак божићног циклуса - после ове ноћи Божић се више не помиње у богослужењима све до следеће године. Другим речима, духовно и симболично, овде се завршава стара година.
Народ је овај датум користио и као своју личну временску прогнозу за наредну годину. Јужни ветар током ноћи значио је врело лето, северни хладно и кишовито, а мраз на гранама дрвећа наговештавао је богату жетву.
Шта је пожељно радити 13. јануара
Ово је дан када се, по веровању, судбина најрадије осмехује онима који деле. Зато је овај дан посебно погодан за пружање помоћи другима, подршку пријатељима, окупљање гостију и постављање трпезе која одражава дух великог празника. Посебно место имају јела од свињетине, као симбол изобиља.
Иако је обичај да сто буде богат и разноврстан, поента није у преједању већ у томе да се проба што више различитих укуса, као симбол разноврсности живота који долази.
Веровало се и да је добро променити одећу више пута у току дана, како би и година донела разне добре прилике.
Шта никако не треба радити
Свађе и тешке речи сматрали су се директним позивом на лошу годину. Ни позајмљивање новца није било пожељно, као ни бројање ситниша - веровало се да тако одбијате финансијску срећу. Такође, ако се иде на прославу, требало би избегавати црну одећу, како би се избегла лоша срећа, пишу "Аргументи и факти".