Мали Божић и Свети Василије Велики - василице, мед и дан када се избегавају свађе

Српска православна црква 14. јануара слави два велика празника - Обрезање Господње и дан Светог Василија Великог. Дан Обрезања Господњег, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника и према обичајном календару назива и Мали Божић. Такође, данас се слави почетак нове години према јулијанском календару, те према веровањима Српску нову годину требало је дочекати будан.

Данас у многим местима у Србији, понављају се обичаји као и за Божић, а негде долази и положајник. У неким кућама се чувао угарак од бадњака, у знак среће и благостања.

Кашика меда и василица

На данашњи дан верује се да треба узети кашику меда, што је повезано са животом и делом Светог Василија, који је био велики поборник православља и стуб свете цркве.

У црквеној служби назива се "пчелом цркве Христове", која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.

Веровало се да ако данас падне снег или буде облачно биће родна година, а суво време доноси сушну годину пред нама.

Један од препознатљивих симбола овог дана су василице - колач који се припрема слично чесници, од танких кора, али без ораха, уз мед и маст. У појединим крајевима праве се и у облику погаче, а у тесто се понекад ставља новчић, као знак благостања и добре среће у години која долази. Верује се да ће онај ко га пронађе бити посебно срећан и успешан.

Василице су познате и под називима масленица и груваница, а у неким домаћинствима се за овај празник спремају и крофне са скривеним новчићем. Такође, колач је централни део обредне трпезе за Нову годину.

Паљење ватре на раскршћима

Српска нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама. У сеоским срединама су се понављали одређени божићни обичаји, а према старим веровањима, овај дан је прилика да се многе ствари промене. Такође, данас не би требало да се свађа, расправља...

У Војводини је постојао обичај, који се у неким местима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве светлости и топлоте, пише РТС. 

Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка.