Претходна година наставила је трогодишњи низ изузетно високих глобалних температура, према подацима Светске метеоролошке организације (СМО).
Анализа показује да је 2025. година у просеку била 1,44 степена Целзијуса топлија у односу на прединдустријски период, када су масовно уништавање природе и сагоревање угља, нафте и гаса почели да мењају климу.
Шест скупова података сврстало је 2025. као трећу најтоплију годину у историји мерења, док су је два рангирала као другу.
Стручњаци упозоравају да се граница од 1,5 степени Целзијуса може пробити већ пре краја ове деценије, више од 10 година раније него што се очекивало када је споразум потписан 2015. године.
Закључци се заснивају на осам великих скупова података, прикупљених из милијарди мерења са сателита, бродова, авиона и метеоролошких станица. Анализе су независно спровеле институције из Европе, САД, Јапана и Кине, уз мања одступања у резултатима.
Најтоплија година од почетка поузданих мерења средином 19. века остаје 2024. година, која је обележена екстремним топлотним таласима и великим шумским пожарима.
Климатски феномен Ел Нињо (природни климатски образац у Тихом океану који привремено подиже глобалне температуре) је током 2023. и 2024. године подигао глобалне температуре за око 0,1 степен Целзијуса - али како је тај утицај ослабио у 2025. години, подаци из те године јасније показују колико је загревање које изазива човек заиста снажно.
Јануар 2025. године био је најтоплији јануар икада забележен, док су март, април и мај били други најтоплији за своје календарско доба.
Сви месеци, осим фебруара и децембра, били су топлији од истих месеци у било којој години пре 2023. године, што јасно показује да овакве температуре нису случајност. Оне су последица дебелог слоја загађења угљеником који задржава топлоту у атмосфери, појачава екстремне временске појаве и нарушава услове у којима је савремена цивилизација настала и развијала се.
Иако су температуре изнад тропског Атлантика и Индијског океана у 2025. биле нешто ниже него 2024. године, то је надокнађено изузетним загревањем поларних области: Антарктик је забележио најтоплију годину у историји, а Арктик другу најтоплију.
Такође, поларни лед достигао је у фебруару најмањи обим од почетка сателитских мерења током седамдесетих година. Током целе 2025. године, половина копнених површина планете имала је више дана од уобичајеног са јаким топлотним стресом, када температуре прелазе 32 степени Целзијуса.
Процењује се и да је 8,5 одсто светске популације живело у подручјима са рекордно високим просечним годишњим температурама, а слични услови су веома вероватни и током 2026. године.
Ови подаци су мрачни, али не и изненађујући: Граница од 1,5 степени Целзијуса је практично недостижна, а климатски слом је већ у току. Иако се обновљиви извори енергије брзо шире, глобалне емисије настављају да расту и десет година након потписивања Париског споразума, па је порука атмосфере јасна - остаје само питање да ли је свет коначно спреман да је схвати озбиљно, преноси "Гардијан".