Анализе су откриле да након свемирског лета долази до померања мозга унутар лобање - и то нагоре и уназад - при чему су најизраженије промене у деловима мозга задуженим за кретање и обраду чулних информација. Осим самог померања, уочене су и сложене промене у облику мозга, које нису равномерне и разликују се између његових горњих и доњих регија.
Како би што прецизније утврдили шта се дешава током мисија, истраживачи су упоређивали снимке магнетне резонанце астронаута направљене пре и после боравка у свемиру. Укупно је анализирано 26 астронаута, а њихови резултати су затим упоређени са скенирањима 24 цивилна учесника на Земљи.
Ти учесници били су изложени специфичном режиму дуготрајног лежања са главом благо нагнутом надоле, методи која се користи за симулацију ефеката микрогравитације. Иако су и код њих уочене промене у положају и облику мозга, код астронаута су те промене биле знатно израженије, што указује на снажан утицај стварних свемирских услова.
Још један важан налаз односи се на трајање боравка у свемиру. Што је мисија дуже трајала, то су промене у мозгу биле приметније.
Астронаути који су у орбити провели око годину дана имали су највеће деформације, док су код оних који су у свемиру боравили само две недеље промене и даље постојале, али су биле мањег интензитета.
Ово сугерише да време проведено у условима микрогравитације игра кључну улогу у начину на који се мозак прилагођава.
Постоји охрабрујући податак, а то је да се већина уочених промена повлачи у року од шест месеци након повратка на Земљу. Ипак, истраживачи упозоравају да се код неких астронаута поједине деформације задржавају дуже. Засад није сасвим јасно какав утицај ове промене имају на когнитивне способности, координацију или дугорочно здравље, али управо та питања отварају простор за даља истраживања.
Ранија истраживања су такође истакла како боравак у свемиру мења људско тело. На пример, током дугих мисија забележен је губитак и до седам одсто телесне тежине, што указује на озбиљне метаболичке промене код астронаута.
Поремећај гравитације утиче и на циркулацију, јер се крв и друге течности лакше задржавају у горњем делу тела. То може довести до накупљања течности иза ока и око оптичког нерва, изазивајући проблеме са видом који се понекад јављају већ после две недеље у свемиру. Иако се део ових промена повлачи након повратка на Земљу, неке могу остати трајне.
Свемирски услови остављају траг и на кожи и генетском материјалу. Код појединих астронаута јављају се осипи и повећана осетљивост коже након мисије, што се повезује са мањком стимулације.
Разумевање ових процеса постаје све важније уочи стварања планова за дуготрајне мисије, укључујући боравак на Месецу и путовања ка Марсу. Ако људи треба да проведу месеце или године ван Земље, неопходно је да научници сазнају како микрогравитација утиче на мозак и како се ти ефекти могу ублажити. Ова открића су још један подсетник да освајање свемира није само технолошки, већ и биолошки изазов, преноси "Скај њуз".