Зимска глад: Зашто нам хладније време буди већу жељу за храном

Зими нам се често чини да смо стално гладни, да нам се једе више него иначе и да никако не можемо да се заситимо. Ипак, то није ствар слабе дисциплине, већ комбинација физиологије, хормона и услова у којима живимо током хладних месеци.

Пре свега, краћи дани и мање природног светла утичу на ниво серотонина, хормона који је задужен за добро расположење. Када он падне, наше тело инстинктивно тражи брзу утеху - најчешће кроз угљене хидрате и слатку или масну храну.

Хладноћа такође игра важну улогу. Наш организам троши више енергије да би одржао телесну температуру, па је повећан апетит један од природних одговора. Проблем настаје јер се зими мање крећемо, више седимо у затвореном простору и чешће једемо из навике или досаде, а не из стварне глади. Тај несклад између уноса и потрошње енергије лако доводи до умора и жеље за храном.

Још један фактор је сан. Зими чешће реметимо ритам спавања - касније лежемо, теже устајемо, а мањак сна директно утиче на хормоне глади. Када не спавамо довољно, расте нам ниво грелина, хормона који појачава апетит, док лептин, који сигнализира ситост, пада. Резултат је константна жеља за грицкалицама, чак и када нашем телу није потребна додатна енергија.

Важно је и шта пијемо. Зими често мешамо глад и жеђ, јер хладан ваздух смањује осећај жеђи. Недовољан унос течности може да појача апетит и лажни осећај "празнине" у стомаку. Чаша воде или топлог чаја понекад је довољна да се та потреба смири. Такође, редовни оброци и планирање унапред могу да нам помогну да избегнемо импулсивно грицкање, које је зими много чешће него што мислимо.

Поред тога, постоје и психолошка објашњења. Зима нас природно вуче ка комфору - топлој храни, већим порцијама и познатим укусима који асоцирају на сигурност. Храна постаје начин да се изборимо са зимским умором, мањком сунца и осећајем успорености. Зато је важно научити да разликујемо праву глад од потребе за утехом или паузом.

Решење није у рестрикцијама, већ у прилагођавању. Топли, хранљиви оброци богати протеинима и влакнима, довољно сна, мало дневног светла и умерено кретање могу значајно да ублаже зимски апетит. Када прихватимо да је појачана глад зими нормална појава, лакше је наћи баланс без кривице и сталне борбе са собом, преноси "Јаху хелт". 

Мале промене праве разлику: Шетња по дневном светлу, чак и кратка, може да поправи расположење и смањи жељу за храном. Када телу дамо оно што му заиста треба, апетит се природно доводи у ред. То не значи да треба да се одричемо омиљених укуса, већ да их једемо свесније и без аутоматског посезања за храном кад год нам падне енергија. Тако зима постаје подношљивија, а однос према храни здравији и опуштенији.