
Све више хитних случајева: Јануар је месец који доноси највише ризика за инфаркт, упозоравају лекари

Разлог за драматичан пораст срчаних удара делом лежи у ниским температурама које оптерећују срце, али и у хроничним проблемима код већ постојећих болесника, као и код оних који раније нису имали дијагностиковане срчане тегобе.
Кардиолози истичу да се многи пацијенти јављају први пут са озбиљним симптомима, не знајући да имају проблем, што често доводи до хитних интервенција. Најугроженији су хронични болесници, али у болницама има и старијих и млађих људи који су раније били без симптома, а сада доживљавају инфаркт због стреса, ниских температура и сезонских променa у крвним притисцима. Посебно је опасно то што се очекује нови хладни талас, који може додатно повећати ризик.
Осим зиме, следећи фактори могу бити опасни за срце
Недавна истраживања у САД показала су да постоје четири кључна фактора који претходе срчаним ударима у готово свим случајевима: Висок крвни притисак, висок холестерол, висок шећер у крви и пушење дувана (у прошлости или садашњости).
Комбинација ових фактора је одговорна за 99 одсто кардиоваскуларних догађаја код милиона људи укључених у студију.
Чак и међу женама млађим од 60 година - демографском групом са најмањим ризиком - више од 95 одсто срчаних или можданих удара било је повезано са бар једним од ових фактора.

Најчешћи узрок је висок крвни притисак, а више од 93 одсто пацијената који су имали срчани удар, мождани удар или срчану инсуфицијенцију претходно је имало хипертензију. Стручњаци наглашавају да је управо контрола ових модификованих фактора ризика - редовно праћење крвног притиска, контролисање нивоа шећера и холестерола, одустајање од пушења и здрави животни избори - најзначајнија превенција против озбиљних кардиоваскуларних догађаја, преноси руски портал "Аргументи и факти".
С обзиром на повећање броја инфаркта у Србији, ови налази јасно показују колико је важно предузети превентивне мере пре него што дође до критичне ситуације. Поред медицинских контрола, веома је битно обратити пажњу на начин живота: Редовна физичка активност, уравнотежена исхрана, довољно сна и смањење стреса могу значајно смањити ризик. Праћење здравствених показатеља и одговорно понашање према сопственом телу могу спасити живот, а истовремено побољшати квалитет живота.
Сада више него икад, у време зимских месеци и хладних таласа, важно је слушати своје тело, препознати ране симптоме и реаговати на време.



