Стари Грци су веровали да уметност настаје захваљујући музама - богињама које су откривале тајна знања само оним "изабраним". Управо они су и постајали славни књижевници, сликари, музичари. Од те епохе до данас свашта се променило, док је веровање да само одређени, природно надарени људи могу стварати ипак остао. Савремени психолози улажу значајне напоре да докажу да није све у урођеном таленту и охрабре све који тако мисле да се ипак развијају у том смеру.
Уметност се темељи на знањима, зато је важно континуирано учити
Способност разумевања информација и њиховог коришћења у будућности важан је показатељ интелигенције, а управо су знања оно на чему се темељи уметност. Сјајан пример који ово потврђује јесте парна машина: прву је изумео Томас Њукомен, али да није било скица његових претеча, Томаса Саверија и Денија Папена, које су га инспирисале (и о којима је он доста учио), можда се Њукомен никада не би уписао у историју, пише руски портал РБК Трендс.
Зона комфора је место стагнације - да бисмо развили креативност треба да је напустимо
За развој нових вештина и талената важно је знати изаћи из сопствене зоне комфора - нова сазнања могу се пронаћи не само у конвенционалним хобијима попут читања, већ и у кувању, путовањима, забави и дружењима, дакле у свим сегментима живота. "Ако смо заиста отворени према нечему, онда ћемо се развијати изнутра. Мислим да управо одатле и можемо црпити оптималан уметнички потенцијал", мишљења је психолог Скот Кауфман.
За развој креативности важно је и да се опустимо - игра и шала су најбољи начини
За крај, да би се развила креативност (како код деце, тако и код одраслих), од великог је значаја и то како приступамо неком изазову - кључ је у приступању са лакоћом, кроз игру. Ова метода захтева максималну опуштеност и стварање сигурног окружења, а отвара простор за показивање праве стране ваше личности и рађање нових, креативних идеја: можете се опробати у неким нестандардним играма и шалити се до миле воље.