Данас је "плави понедељак", најдепресивнији дан у години - шта стоји иза овог феномена

Почетак године многима није лак - празнична атмосфера је иза нас, свакодневне обавезе поново су у пуном јеку, на ваги се можда појављује који килограм више, а многи нису задовољни стањима на рачуну након празничне куповине. Уз хладноћу, кратке дане и мањак сунца, лако је поверовати да управо један јануарски понедељак може бити "најгори у години".

Иако има смисла да данашњи дан за многе од нас није претерано радостан, прича о "плавом понедељку" заправо није научно поткрепљена.

Феномен је постао популаран пре 20 година, када га је представио психолог Клиф Арнал. Он је покушао да објасни зашто је баш трећи понедељак у јануару посебно тежак за већину људи, узимајући у обзир различите факторе као што су временски услови, финансијски притисци, период који је прошао од празника и пад мотивације након новогодишњих одлука.

На основу тих елемената, Арнал је формулисао једначину која је на први поглед деловала врло компликовано - у њој су се комбиновали подаци о времену, дуговима, месечним примањима, времену протеклом од Божића и тренутку када већина људи одустане од својих новогодишњих планова. Управо та формула постала је темељ приче о "најдепресивнијем дану у години".

Зашто неки журе да раските јелку, а други је држе до пролећа, објашњава руски психотерапеут

Међутим, проблем је у томе што та једначина никада није имала стварну научну вредност. Већина укључених параметара била је субјективна, немерљива и без јасне методологије, што значи да формула није могла да понуди поуздан закључак. Другим речима, иза "плавог понедељка" не стоји озбиљно научно истраживање, већ вешто упакована маркетиншка идеја.

То је касније признао и сам Арнал. У једном интервјуу открио је да је цела идеја настала на иницијативу маркетиншке агенције која је радила за туристичку компанију "Скај Травел". Циљ је био да се пронађе тренутак у години када су људи најсклонији да размишљају о бекству и резервисању летњег одмора.

Како је објаснио, замољен је да осмисли дан који би био идеалан за промоцију путовања. Размишљао је о ономе што је годинама слушао од људи из околине у овом периоду - умор, пад мотивације и жељу за променом - па је закључио да трећи понедељак у јануару има "потенцијал да буде представљен као посебно тежак". Тако је настао "плави понедељак", више као маркетиншка конструкција него као стварни психолошки феномен.

Како да се изборите са зимском меланхолијом

Иако "плави понедељак" није стварни феномен, многи свакако осећају недостатак мотивације у овом периоду. Срећом, врло мале промене могу поправити ваше расположење, почевши од редовног кретања.

Истраживања показују да редовна физичка активност може бити подједнако ефикасна као терапија или лекови у ублажавању одређених симптома депресије, попут умора, безвољности, поремећаја сна и осећаја безнађа. Чак и само двадесетак минута шетње или лаганог вежбања подстиче лучење хормоне доброг расположења (допамин и серотонин) и враћа осећај мотивације, нарочито ако се то време проведе напољу, на дневном светлу.

Још један фактор је сунчева светлост, која игра кључну улогу у подешавању унутрашњег биолошког сата. Свакодневно излагање природној светлости подстиче производњу серотонина и помаже у одржавању енергије током дана. Зато стручњаци саветују да простор у ком боравимо буде што светлији, уз отворене завесе и максимално коришћење дневне светлости. 

Поред тога, редован ритам спавања, са седам до девет сати сна и устаљеним временом одласка у кревет, помаже телу да задржи стабилан циркадијални ритам и бољу концентрацију током дана, преноси "Јуроњуз".

На крају, повлачење у четири зида може појачати осећај усамљености, па је одржавање контакта са пријатељима и породицом важан заштитни фактор. Чак и кратак разговор, порука или позив могу ублажити осећај изолације и орасположити нас.