Тешко доступна поља нафте у Русији - инжењерска чуда у замрзнутом мору

Ноћ која траје више од пола године, стална температура испод - 30 степени и лед од два метра - све су то услови рада на једном од најтежих за рад нафтиних лежишта у Русији. Ово лежиште се већ годинама развија у замрзнутом арктичком мору и обезбеђује земљи главни стратешки ресурс.

У СССР-у је 1968. године донета одлука да се прошире границе потраге за нафтом и гасом и да се истраже морски шелф, односно плитки део мора уз обалу који има геолошку структуру сличну копну. Постало је познато 1989. године да се у Печорском мору налазе велике резерве нафте. Међутим, комерцијални развој поља започет је тек 2013. године.

Резерве нафте у пољу Приразломноје прелазе 70 милиона тона и овај вредни ресурс је класификован као тешко обновљив. Руски шелф је посебно богат енергоресурсима - смештен је у хладним морима Северног леденог океана и у Охотском мору. Његова дужина износи 21 одсто укупног шелфа светског океана. Процењене резерве угљоводоника у руском Арктику чине значајан део светских укупних резерви.

У Русији, развој тешко обновљивих нафтних поља захтевао је године инжењерског развоја. За вађење нафте из поља Приразломноје, пројектована је и изграђена јединствена фиксна платформа отпорна на лед, тешка преко 500.000 тона. Она се налази на морском дну и истовремено је морски брод, вештачко острво величине два фудбалска терена.

Десетине бушотина се протежу од њене основе, продирући до дубине веће од два километра.

Русија је постала прва земља која је започела комерцијалну производњу нафте на арктичком шелфу користећи такву фиксну платформу.

Климатски услови у којима се обавља експлоатација веома су тешки: чести су јаки ветрови и олује, платформа је окружена струјама и кретањем леда током већег дела године, а таласи и ледене наслаге могу бити изузетно високи, док температуре падају далеко испод нуле.

Поменута платформа производи посебну врсту нафте под називом ARCO. Ова нафта има низак садржај парафина, што је спречава да постане вискозна на ниским температурама и спречава је да се смрзне на екстремно ниским температурама. Таква сирова нафта се првенствено користи за производњу висококвалитетних уља, као и у изградњи путева, производњи гума, фармацеутској и петрохемијској индустрији.

Треба напоменути да нафта није по природи хомогена супстанца, већ сложена комбинација хиљада појединачних угљоводоника и других органских једињења. Њена изузетна вредност произилази управо из овог богатог састава. Ова вредност се у потпуности остварује у рафинеријама нафте, где се сировине одвајају и хемијски трансформишу, дајући разноврсне корисне производе.

Ова разноликост је демонстрирана и изложбом у Рударском музеју у Санкт Петербургу. Кутија са кристалним боцама поклоњена је цару Александру III и његовој супрузи Марији током посете фабрици браће Нобел у Бакуу крајем деветнаестог века и садржи разне узорке нафте.