Магазин

Око 440 жена у Србији годишње умре од рака грлића материце, важна имунизација против ХПВ

Око 440 жена у Србији годишње изгуби битку против рака глића материце, истакла је директорка Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановиц Батут" , Верица Јовановић и нагласила да се ова болест може спречити ако се открије на време.
Око 440 жена у Србији годишње умре од рака грлића материце, важна имунизација против ХПВ© wayhomestudio/freepik

У Србији на годишњем нивоу региструју 1.133 новооткривена случаја карцинома грлића материце, што значи да више од три жене дневно добију дијагнозу карцинома грлића материце, нагласила је директорка "Батута" Верица Јовановићева на конференцији коју је организовало удружење грађана за борбу против рака јајника и грлића материце "Проговори". Навела је да је рак грлића материце болест која се у потпуности може спречити уколико се на време открије инфекција изазвана високоризичним типовима хуманог папилома вируса која дуго траје.

Истакла је да је у Србији, према подацима Института "Батут", од почетка имунизације пре четири године, против ХПВ вируса о трошку државе вакцинисано са све три дозе око 50.000 младих и деце:

"Охрабрује податак да је у последњој деценији у нашој земљи забележен пад морталитета од рака грлића материце од преко 12 одсто, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења. Ова недеља је још једна прилика да говоримо о значају скрининга, ПАПА теста, ХПВ тестирања и ХПВ вакцинације, које су доступне о трошку државе", нагласила је Јовановићева.

Удружење "Проговори" је, иначе, покренуло иницијативу да се промовише имунизација против ХПВ како би у току 2026. године 30.000 дечака и девојчица примило вакцину која може спречити како рак грлића материце, тако и бројне друге болести попут кондилома, карцинома ануса и спољашњих гениталних органа.

Докторка Маријана Миловић-Kовачевић, руководилац Kлинике за интернистичку онкологију у Институту за онкологију и радиологију Србије, рекла је да извештај представљен на Kанцеролошкој недељи 2025. године, који је изложио шведски економиста Томас Хофмархер, показује да се Србија налази у изузетно неповољној позицији када је реч о карциному грлића материце.

"Овај малигнитет у Србији годишње однесе више стотина живота, иако спада у карциноме који се у великој мери могу спречити. Подаци из извештаја указују да је у 2024. години обухват вакцинацијом против ХПВ изузетно низак. У потпуности је било заштићено свега четири одсто девојчица и два одсто дечака, што је далеко испод циљева Светске здравствене организације и Европског плана за борбу против рака", навела је Kовачевићева.

Додала је да закључци извештаја јасно указују да вакцина против ХПВ треба да добије статус обавезне вакцине и да се изједначи са осталим вакцинама из календара имунизације, уз паралелно јачање организованог скрининга и доступности савремених терапија.

"Анализа такође потврђује да улагање у превенцију доноси повраћај од три до осам пута, како за здравствени систем, тако и за друштво у целини, што елиминацију карцинома грлића материце чини не само медицинским, већ и разумним економским циљем", објаснила је Kовачевићева.

Директор Kанцеларије Светске здравствене организације у Србији Фабио Скано истакао је да ни једна жена не би требало да умре од карцинома грлића материце, јер се та болест може спречити.

"Имамо алате да карцином грлића материце постане први рак који ће бити елиминисан до 2030. године - вакцине које спречавају инфекцију, скрининг тестове који га откривају рано и ефикасан третман за преканцерозне промене и карцином", навео је. Истакао је да докази из земаља широм света показују снагу вакцинације и организованих скрининг програма, потврђујући да је елиминација болести могућа.

Шта говоре званични подаци

Подаци Института "Батут" показују да је од почетка спровођења препоручене имунизације против ХПВ о трошку државе, закључно са 31. децембром 2025. године, прву дозу вакцине против ХПВ примило укупно 35.862 деце узраста од 9 до 14 година, од чега је 26.854 у потпуности вакцинисано у складу са узрастом.

У старијој узрасној групи, од 15 до 19 година, прву дозу примило је 24.085 адолесцената, док је њих 18.760 завршило комплетну вакцинацију са три дозе. Од априла 2024. године омогућена је и вакцинација студената узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Kрагујевцу, а у оквиру тог програма прву дозу вакцине примило је 6.332 младих, док је 4.666 њих у потпуности вакцинисано.

image
Live