Жена у "мушкој" индустрији и да ли равноправност заиста постоји

"Исувише сте млади за ову позицију“, "Колегинице, без увреде, али препустите то мени, старији сам и искуснији", па чак и "Преузмите даље преговоре, Ви сте женско, лакше ћете их убедити" - са којим се све предрасудама и непријатним ситуацијама жене сусрећу у пословном окружењу, и хоће ли икада родна равноправност заиста постојати у компанијама?

Постао је тренд да све компаније данас са поносом истичу број жена на руководећим позицијама, трудећи се да тиме покажу како поштују родну равноправност, али, оно о чему се јако мало говори јесте то колико је тежи пут до руководеће позиције једној жени. У ствари, то чак не мора бити ни руководећа позиција, довољно је да се жена налази у "мушкој" индустрији. И чак та реч "мушка" индустрија сама по себи већ претпоставља да жени ту и није место, иако постоје врхунске жене машински, електро, ИТ инжењери.

Од почетка свог радног века, некако се увек дешавало да сам радила у тим, како их зову, типично "мушким" индустријама, окружена колективом који је био претежно мушки, а на све то, међу колегама сам увек била најмлађа. Све то за мене, која сам почела да радим још током факултета, било је веома изазовно и стресно - увек су ме посматрали са предрасудама, иако сам у свом послу била и више него добра и трудила се да и кроз рад и самостално учим и савладавам све што позиција захтева.

Сексизам и "ејџизам" - највећи непријатељи жене у пословном окружењу

Не тако давно, када сам се (по ко зна који пут) запошљавала у једној оваквој, "мушкој" бранши, на разговору за посао, у неком четвртом, или чак петом кругу, послодавац ме је упитао колико година имам, а када сам одговорила да имам 26 (од чега пуних осам родина радног стажа), уследио је одговор који ме је дословно шокирао: "Па Ви ћете се ускоро удати и отићи на трудничко, а затим и породиљско боловање, а ми после опет треба да тражимо некога ко ће Вас замењивати." Без обзира што са мислила да су оваква питања одавно забрањена и да су већ постала урбани мит, мало је рећи да сам остала затечена. И, иако сам силно желела да у том моменту напустим интервју, одлучила сам да се суздржим и останем до краја, па својим радом и залагањем покажем да сам једнако способна (ако не и способнија) од мушкарца да ту позицију обављам.

Посао сам добила, али се сексизам и "ејџизам" (односно дискриминација на основу година) на томе нису зауставили. Првих шест месеци, а можда чак и годину дана, низали су се коментар за коментаром од старијих колега, који су већ годинама, па и деценијама "у струци": "Јао, млада си ти за ово", "Не знаш ти то, ти си женско", "Шта ће једна тако млада девојка на тако одговорној позицији", и тако даље, у недоглед. И што је најгоре од свега - коментари нису долазили само од мушких колега, већ и од искусних колегиница (додуше, са њихове стране само они везани за године).

Иако ме је сваки тај коментар погађао, желела сам да напредујем, и да покажем и себи, али и осталима да пол и године немају никакве везе са називом позиције, али и да, макар само за себе, ту границу између "мушких" и "женских" индустрија и послова обришем.

Када сам почетком ове године одлучила да променим позицију, дошла је нова "тура" предрасуда, али овај пут сасвим другачијег контекста, иако је основа била иста. Само радно место било је руководеће (за разлику од оне претходног које је само билао захтевно), и носила је висок ниво одговорности - развој бизниса на новом тржишту, управљање тимом запослених и извештавање борду директора. Пуна елана приступила сам новом послу, са свим запосленима спровела разговоре "један на један" како бисмо се боље упознали и како би свако разумео како мој, тако и свој део посла, и како бих створила осећај тима који има један заједнички циљ. И таман када сам помислила да је све сјајно, и да су коментари на тему година и тога што сам жена остали далеко иза мене, сачекало ме ново изненађење. Овога пута, то што сам женско, и то младо женско, добило је нови контекст - "Ајде, ти си жена, сад ћеш ти да их обрлатиш, само трепни пар пута и склопила си посао", "Њихов директор воли младе девојке, када види да представљаш нашу компанију, све врата ће нам се отворити", и тако даље.

Иако се ејџизам углавном спомиње у контексту кад је неко старији од 60 година, у Србији често он иде и у обрнутом смеру, када се за младе људе сматра да немају довољно знања и вештина за одређене пословне позиције. Поставља се питање, које је то животно доба према коме се не односимо дискриминаторски? И да ли заиста у 21. веку жену са знањем, искуством и добрим референцама и даље посматрају кроз призму година и пола, а претходно радно искуство стављају у други план?