Шећер који пијемо опаснији је од оног који једемо: Слатка пића штетнија по здравље, тврде научници

Бројне студије су до сада показале да прекомерни унос шећера временом штети здрављу, али оно што је научнике изненадило јесте колика је разлика у ефектима у зависности од тога да ли шећер пијемо или га једемо. Испоставља се да једна чаша слатког напитка може бити опаснија од чврстих посластица, чак и када је укупан унос шећера сличан.

Шећерна пића и ризик од дијабетеса

Недавна велика студија анализирала је податке више од пола милиона људи како би утврдила везу између извора шећера и ризика од дијабетеса типа 2.

Резултати су били јасни: Када шећер долази из напитака, било да је реч о газираним пићима или воћним соковима, ризик од дијабетеса типа 2 расте значајно више него када се шећер уноси из других извора. Након што су узети у обзир индекс телесне масе, укупни унос калорија и животне навике, показало се да свака додатна чаша од 350 милилитара заслађеног напитка дневно повећава ризик од дијабетеса за око 25 одсто.

С друге стране, укупан унос шећера из чврсте хране није показао исти негативан резултат.

Сличан образац појавио се и у једном истраживању о кардиоваскуларном здрављу. Научници су анализирали  исхрану скоро 70.000 учесника из две велике студије које су трајале деценијама.

Наша уста за само неколико секунди реагују на шећер - ево шта се дешава када једемо слатко

Упоређиване су три групе извора шећера: Слатки преливи попут меда, посластице и заслађена пића - и овде су се као најпроблематичнија издвојила управо пића.

Редовно конзумирање заслађених напитака било је повезано са већим ризиком од низа озбиљних обољења, укључујући мождани удар, срчану инсуфицијенцију, атријалну фибрилацију и анеуризму трбушне аорте. Насупрот томе, умерено уживање у слатким посластицама није носило исти ризик. Заправо, они који су повремено јели слаткише имали су боље здравствене исходе од оних који су шећер у потпуности избегавали.

Зашто је шећер из чаше "јачи"

Кључна разлика лежи у начину на који тело обрађује шећер. Заслађена пића испоручују велике количине изолованог шећера одједном, што доводи до наглог скока шећера у крви. Такав "удар" оптерећује јетру, подстиче нагомилавање масти у њој и погоршава инсулинску резистенцију.

С друге стране, код чврсте хране, шећери који долазе уз влакна, протеине и масти (у воћу, млечним производима или житарицама) апсорбују се спорије, па организам има више времена да реагује.

Занимљиво је и да се воћни сок, иако се често наводи као "здрав избор", у студијама није показао много боље од газираних пића. Због концентрованог садржаја шећера и недостатка влакана, сок се метаболички понаша слично као слатка газирана пића, те зато није препоручљива замена за цело воће.

Уместо строгих забрана, стручњаци сугеришу да би будуће препоруке о исхрани требало да праве јаснију разлику између шећера који пијемо и оног који једемо. Јер, како показују подаци, није сваки слатки залогај исти, а често управо "здравија" слатка опција коју попијемо може направити већи проблем.