Ана Павлова је била више од балерине: Дива и икона стила по којој су парфеми и посластице носили име

Примабалерина Маријинског театра Ана Павлова, била је једна од највећих балерина 20. века, која је захваљујући изузетном таленту и посвећености стекла светску славу. Оснивањем сопствене трупе и непрекидним турнејама широм света значајно је допринела међународној афирмацији руског класичног балета. Њен уметнички симбол постала је минијатура "Умирући лабуд", по којој је остала упамћена као "руски лабуд", а њен утицај надживео је сцену и прерастао у културну легенду.

Основала и сопствену трупу и започела светске турнеје, наступајући у више од 40 земаља са жељом да у свету прошири уметност руског класичног балета.

Један савременик је записао:

"Женствени лабуд Павлове умире тихо. Тако нестају зраци заласка, лагано тонући у вечерње језеро… И у класичним варијацијама и у заводљивој игри, Павлова истом чаробношћу опчињава тајном свог лирског разумевања срца… У суштини, она плеше само љубав - час радосну, час тужну, час бујну, час нежну. Ах, не плеше - она пева и слави".

Тај мотив лабуда постао је њен заштитни знак и пратио ју је читавог живота. У част ове генијалне балерине у Холандији је чак узгојена посебна сорта белоснежних тулипана под именом "Ана Павлова".

Модна икона и утицајна личност

Оно што је занимљиво је, да Павлова није мењала само балет, већ је и свет око ње попримао облике њеног стила. Наиме, ова врсна балерина сарађивала је са чувеним модним кућама у Енглеској, Берлину и Паризу, а осмислила је и сопствени модни израз под називом "a la Pavlova", који је укључивао драпиране шалове са ресама, у шпанском духу. Волела је шешире, а свакодневне одевне комбинације бирала је са изузетним осећајем за меру и елеганцију. Њен стил постао је толико популаран да је 1921. године објављен читав модни атлас под називом "Павлова".

У парфимеријама су се продавали сапуни и парфеми са њеним именом, а у посластичарницама, слаткиши "Павлова".

"Припремите мој костим лабуда"

Током готово две деценије давала је и по осам до девет представа недељно, допуштајући себи одмор само једном годишње. Њен последњи наступ одржан је у Лондону 13. децембра 1930. године. Током гостовања у Хагу тешко се прехладила и преминула од упале плућа 23. јануара 1931, не доживевши ни педесети рођендан. Према легенди, њене последње речи биле су: "Припремите мој костим лабуда".