
Воде у свету је све мање: Стигло доба "водног банкрота", наводи извештај УН

У најновијем извештају УН упозорава се да су многа друштва годинама трошила воду брже него што се она може природно обновити. Реке, земљиште, подземни водоносни слојеви и мочваре систематски су исцрпљивани или уништавани, чиме бројни водни системи немају могућност опоравка.
Климатска криза је све додатно убрзала топљењем глечера који складиште воду, као и све нестабилнијим смењивањем екстремних суша и обилних падавина.
Аутори извештаја упозоравају да проблем није равномерно распоређен, али да је свет међусобно толико повезан трговином, миграцијама и економијом да је довољно што су неки кључни системи "банкротирали" да би се глобални ризик драматично повећао.
Данас чак 75 одсто светске популације живи у земљама које се сматрају водно несигурним, док се тло испод око две милијарде људи буквално урушава због прекомерног црпљења подземних вода.
Последице су већ видљиве: Сукоби око воде су од 2010. године експлодирали, велике реке попут Колорада у САД или система Мари-Дарлинг у Аустралији све чешће не стижу до мора, а такозване кризе "нултог дана", када читави градови остају без воде, више нису изоловани инциденти. Половина највећих језера на свету се смањила од деведесетих, а ни "влажне" земље нису безбедне због ослањања на увоз хране и робе, чија производња захтева огромне количине воде.

Пољопривреда троши око 70 одсто свеже воде, али и тај систем је све угроженији. Милиони пољопривредника покушавају да произведу више хране из све мањих и загађенијих извора воде, према ауторима, који такође упозоравају да водни колапс у земљама попут Индије или Пакистана има директан утицај на глобално тржиште хране.
Истовремено, прекомерна експлоатација подземних вода довела је до слегања читавих градова - од Мексико Ситија и Џакарте до иранског Рафсанџана, који тоне и до 30 центиметара годишње. Још једна забрињавајућа чињеница је да се у Турској појавило чак више од 700 вртача (рупа) на пољопривредној равници Конија.
Извештај упозорава да је човечанство додатно погоршало кризу уништавањем природних "резервоара" воде, попут мочвара - површина мочвара величине Европске уније нестала је у последњих 50 година, преноси "Гардијан".
УН позивају на радикалан заокрет у начину на који се вода користи и штити - од смањења права на захватање воде, преко трансформације пољопривреде и индустрије, до редизајна градова који троше мање и расипају мање.
Порука извештаја је јасна: Водни банкрот више није претња из будућности, већ стање садашњости, а што се дуже игнорише, цена ће бити већа - не само у новцу, већ у стабилности друштва и самом квалитету живота.



