
Русија развила нову биотехнологију: Глисте као кључна помоћ за чишћење земљишта загађеног нафтом

Научници са Омског државног техничког универзитета развили су нову биотехнологију за чишћење земљишта загађеног нафтом и нафтним дериватима, која комбинује употребу сорбента, биопрепарата и глиста. Нови приступ омогућава значајно смањење загађења - за 50 до 60 одсто у периоду од три до четири месеца, док се у случају примене глиста ниво контаминације може смањити и до 90 одсто, преноси агенција ТАСС.
Метода се заснива на контролисаном уношењу сорбента, биопрепарата и глиста директно у загађено земљиште. Технологија се може примењивати при температури земљишта од најмање пет степени Целзијуса и релативној влажности ваздуха од најмање 60 одсто, што је чини погодном за употребу у различитим климатским условима. То значи да није ограничена искључиво на лабораторијске или строго контролисане средине, већ се може примењивати и на терену.
Као сорбент користи се низијски млевени тресет, познат по високом капацитету апсорпције нафтних производа. Он делује као прва линија одбране, везујући загађујуће материје и спречавајући њихово даље ширење кроз земљиште, док биопрепарат под називом "Тамир" садржи комплекс микроорганизама који учествују у разградњи нафтних једињења, чиме се убрзава процес природне биоремедијације.
Кључни елемент ове технологије су калифорнијске глисте врсте Eisenia andrei, које се одликују изузетном отпорношћу на загађење нафтом и високим репродуктивним потенцијалом.
Осим што механички растресају земљиште и побољшавају његову структуру, глисте значајно повећавају микробну активност у земљи, чиме стварају повољније услове за убрзану разградњу нафтних загађивача.
Ова технологија се примењује у фазама: Најпре се у земљиште уносе сорбент и биопрепарат, а затим следи увођење глиста и органског ђубрива, које служи као додатни извор хранљивих материја. Овај приступ омогућава постепену и стабилну обнову земљишта, без наглих интервенција које би могле да наруше његову природну равнотежу.
Метода се може применити на различитим типовима земљишта, укључујући чернозем, иловачу и песковита тла, што значи да се може користити у већини региона Русије. Управо та прилагодљивост, уз релативно ниске трошкове и ослањање на природне процесе, чини ову технологију потенцијално значајним решењем за санацију земљишта загађеног нафтом, посебно у подручјима где су класичне методе чишћења технички или финансијски тешко изводљиве.


