Рођен кao најмлађи син жупана Стефана Немање и његове супруге Ане, брат Вукана и Стефана Првовенчаног, Свети Сава се сматра највећим српским светитељем. Световно име било му је Растко. Као младић замонашио се на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон где је добио име Сава. У Србију се вратио 1208. године како би помирио завађену браћу, а 1219. године издејствовао је аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.
Заузима посебно место у српској духовној и историјској баштини и његови биографи, Доментијан и Теодосије, бележе да је још у детињству испољавао изузетну озбиљност, дубоку духовну усмереност и снажну наклоност према књизи и учењу, што га је јасно издвајало од вршњака.
Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа. Иза себе је оставио и писана дела као што су "Житије Светог Симеона", "Kарејски типик", "Хиландарски типик".
Свети Сава је народни учитељ и просветитељ, саветодавац и лучоноша српског духовног бића. Он обличава све што је најбоље и најузвишеније у српском народу. Највише је прослављен кроз цркву и школу, и у тим установама Свети Сава је добио свој прави значај. У црквеним песмама и тропарима, спеваним у његову славу, истакнуто је то најјаче. Приказан је у њима као "наставник, првопрестолник и учитељ", пута који води у живот, приказан је и као наставник православља, као учитељ побожности и чистоти и као "светилник" васељење који је, "учењем својим просветио Отаџбину, препородивши је Духом Светим", пише на порталу Храма Светог Саве.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Мошти Светог Саве сахрањене су у манастиру Милешева, а отоманске власти су их ископале и 1594. спалиле на Врачару, где се данас налази спомен храм који му је посвећен.
Народни обичаји
Некада се у народу веровало да ако на Светог Саву грми, десиће се неки важни догађаји. Наводно, ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку. Иако данас не би требало ништа да се ради, јер је празник исписан у црквеном календару црвеним словом, према народном веровању може да се распреми кућа.
Школска слава
Најстарији писани податак о обележавању Савиндана у школама потиче из 1734. године и везује се за Сремске Карловце. Средином 19. века, на иницијативу Атанасија Николића, тадашњег ректора Крагујевачког лицеја, Свети Сава је званично проглашен школском славом. Након деценија у којима је ова традиција била прекинута, Савиндан је обновљен и враћен у школски календар 1990. године, пише РТС. Заштитиник је свих школа, те се у његову част одржавају приредбе широм Србије.