Блокада Лењинграда од стране немачких и финских трупа током Великог отаџбинског рата постала је једна од највећих хуманитарних катастрофа светске историје и најдуготрајнија и најкрвавија опсада једног великог града у 20. веку.
Опкољавање града и почетак блокаде
Немачке трупе су у лето 1941. у оквиру операције "Барбароса" напредовале ка Лењинграду са циљем брзог освајања целог европског дела Совјетског Савеза и уништења његовог индустријског и симболичког центра. До септембра, немачке снаге су заузеле Шлиселбург (тврђаву Орешек), док су Финци затворили приступ са севера. Тако је прекинута сва копнена комуникација са остатком земље.
У блокираном Лењинграду нашло се више од два и по милиона становника, међу њима око 400 хиљада деце. И у таквим условима индустрија није престајала са радом - Лењинграђани су радили у одбрамбеној производњи и борили се у дивизијама народне милиције.
Једини пут снабдевања био је преко Ладошког језера које је зими замрзавало. Тим путем, познатим као "Пут живота", довожена је храна у град.
Хитлерови планови за Лењинград
Блокада Северне престонице имала је огроман значај за немачке снаге, јер је Лењинград био један од главних индустријских центара и ослонац бродоградње. У граду су се налазиле највеће фабрике СССР-а, укључујући Кировски завод, где је било планирано да се произведе 800 тенкова.
Крајем септембра 1941. године Адолф Хитлер издао је директиву у којој је наведено:
"Фирер је донео одлуку да град Петербург избрише са лица земље. После пораза совјетске армије постојање тог града више неће имати никаквог смисла…Предлаже се да се град чврсто блокира и сравни са земљом, артиљеријом свих калибара и непрекидним бомбардовањем из ваздуха."
Немачки генерал Франц Халдер писао је да Хитлер категорично не жели да окупира Москву и Лењинград, већ да их уништи заједно са становништвом.
Глад, хладноћа и масовно страдање становништва
Град није био припремљен за опсаду: није успела масовна евакуација чак ни деце и стараца, а залихе горива, хране и сточне хране биле су крајње оскудне. Становници Лењинграда нашли су се у страховитим условима.
Већ након два и по месеца блокаде, до новембра, оброци су смањени по пети пут: радници су добијали 250 грама хлеба, а остали, укључујући децу, само 125 грама дневно. Тај "блокадни хлеб" састојао се од брашна свега 40 - 50 одсто. У његов састав улазили је маса која остаје после пресовања сунцокрета, целулоза, тапетарски лепак, борове иглице и непречишћен слад. Био је готово црн и горак. Људи су кували супу од коприве, корова, столарског лепка и у исхрани користили све што је могло да обезбеди макар неку количину калорија.
До децембра је оброк незнатно повећан, јер је почео да функционише Пут живота преко Ладошког језера. Њиме су у град допремани храна, лекови и гориво, а изношени рањени.
Зима 1941-1942. дошла је раније и додатно погоршала ситуацију. Грејање није радило, топле воде није било. Све је то довело до огромних људских губитака - у јануару 1942. године умрло је готово 107.500 људи, од тога више од 5.500 деце млађе од једне године. Смрт је долазила услед гранатирања, болести и глади, која је однела највише живота. Према прецизираним подацима тужилаштва Санкт Петербурга из 2022. године, током блокаде је погинуло више од 1,1 милион људи, а од 4.000 возила која су саобраћала Путем живота, више од хиљаду је потонуло под лед.
Пробој блокаде и потпуно ослобођење града
Совјетска армија је више пута покушавала да ослободи Лењинград од немачких трупа, али без успеха све до јануара 1943. године, када су 18. јануара, у пажљиво испланираној операцији "Искра", совјетске снаге успеле да пробију блокадни прстен. У најкраћем року изграђени су железничка пруга и привремени мост - појавио се Пут победе.
И поред пробоја, град је још годину дана остао под претњом непријатеља. Са почетком редовног допремања хране, оброци су повећани: радници су добијали 600-700 грама хлеба, службеници 500 грама, а деца и издржавана лица 400 грама. Подигнут је и морал становништва - појавила се нада у победу.
Потпуно укидање блокаде Лењинграда догодило се 27. јануара 1944. године. Операција, названа "Јануарска грмљавина", почела је 14. јануара. Ослобођење Северне престонице постало је једно од највећих достигнућа Великог отаџбинског рата.