Магазин

Најскупљи градови за живот у 2026. години: Првих шест је у Швајцарској

27. јан 2026 17:16

| Обновљено: 27. јан 2026 17:16

Индекс трошкова живота за 2026. годину све више се користи као показатељ економских и урбаних трендова, а не само као оријентир за селидбу или живот у иностранству. Подаци откривају како се мењају односи између цена, политика и квалитета живота у водећим светским градовима.

Најскупљи градови за живот у 2026. години: Првих шест је у Швајцарској — Цирих је на врху листе најскупљих градова.

Швајцарски градови доминирају на врху листе најскупљих градова за живот у 2026. години - заузимају чак првих шест места. На првом је Цирих, праћен Женевом, Базелом, Лозаном, Луганом и Берном. Међу десет најскупљих градова налазе се и три америчка града: Њујорк (седмо место), Хонолулу (девето) и Сан Франциско (десето). У тој "елити" налази се и Рeјкјавик, главни град Исланда, који је заузео осмо место, према најновијој ранг-листи платформе Намбијо.

Луксуз постаје норма

Индекс трошкова живота за 2026. показује да неки градови постају све ближи "луксузној реалности". Ови подаци више нису само занимљивост за туристе или дигиталне номаде, већ економски сигнал који политичари, инвеститори и стратези за некретнине не смеју игнорисати.

Цирих, са индексом близу 120 у односу на Њујорк (100), учврстио је своју позицију као најскупљи урбани центар на свету. То није случајност, већ резултат намерне економске политике: Швајцарска контролише понуду станова, штити радна места кроз консензусни модел и одржава куповну моћ јаким франком. Због тога град делује као глобални "сеф".

Женева, Базел, Лозана, Берн и Лугано налазе се близу врха индекса, што је последица политичке економије која прихвата високе цене као компромис за институционално поверење, стабилну инфраструктуру и дугорочну фискалну сигурност, преноси портал "Истерн Хералд".

САД: Високи трошкови, али без "безбедносне мреже"

Амерички градови на листи имају другачији профил - Њујорк држи индекс "усидреним", док Сан Франциско, Хонолулу и Сијетл настављају да поскупљују. Проблем није само што је живот скуп, већ што је систем нестабилан. Цене становања расту брже од плата, здравствена заштита је претежно приватна, а јавни превоз и брига о деци често су недовољни и неуједначени.