Баке и деке који редовно брину о унуцима имају боље вербално изражавање и очувано епизодно памћење (способност да се присете личних догађаја и искустава), показала је нова студија. Истраживачи су посебно нагласили да није пресудно колико често баке и деке чувају унуке, нити које конкретне активности обављају, већ је најважнија сама чињеница да активно учествују у бризи и свакодневном животу деце.
Истраживање је обухватило више од 2.000 бака и дека старијих од 50 година, са просечном старошћу од 67 година. Сви учесници били су когнитивно здрави и живели су самостално. Током периода од 2016. до 2022. године, три пута су попуњавали анкете и пролазили кроз тестове који мере памћење и језичке способности. Питани су колико често брину о унуцима без присуства родитеља, као и да ли то чине током целе године, само викендом или током школских распуста. Више од половине учесника - око 56 одсто - навело је да брине о унуцима током целе године.
Резултати су показали да су активности попут играња, разговора и помоћ око домаћих задатака повезане са бољим когнитивним исходима. Чак и наизглед рутински задаци, као што је довођење деце из школе, били су повезани са бољом способношћу вербалног изражавања код бака и дека.
Када је реч о разликама између жена и мушкараца, студија је показала да баке чешће преузимају улогу неговатеља и да постоји могућност да због тога позитивни ефекти дуже трају. Баке које су бринуле о унуцима имале су боље памћење и развијеније вербалне способности већ на почетку истраживања, а те вештине су током година спорије опадале у поређењу са бакама које нису биле укључене у бригу о деци.
Код мушкараца је слика нешто другачија - деке који су бринули о унуцима такође су на почетку имали боље когнитивне резултате, али су током времена напредовали истим темпом као и они који нису били укључени у бригу, преноси "Јуроњуз".
Истраживачи наводе да разлог за ову разлику може бити то да баке и деке често имају различит стил интеракције са унуцима. Баке су, по правилу, више укључене у физичку и емоционалну бригу, док се деке чешће фокусирају на забавне активности у слободно време. Аутори студије истичу да је за потпуније разумевање ових разлика потребно додатно истражити улогу породичног окружења, као и степен подршке који баке и деке имају.
Бројна истраживања указују колико је време које баке и деке проводе са унуцима драгоцено за њихову дуговечност - недавна анализа података која је обухватила више од 80.000 људи старијих од 65 година је показала да су старији који су често јели сами имали знатно лошије здравствене исходе од оних који су оброке делили са породицом или друштвом.