"Ноћне сове" у већем ризику од срчаних и можданих удара, показује студија

Истраживачи су открили да су људи "вечерњег типа" имали лошије резултате кардиоваскуларног здравља од оних који нису били ни "јутарњи" ни "вечерњи" тип, као и 16 одсто повезан већи ризик од срчаног и можданог удара.

Студија, заснована на подацима готово 323.000 одраслих особа укључених у британску базу "UK Biobank", показала је да је вечерњи хронотип повезан са лошијим кардиоваскуларним здрављем, при чему су разлике биле посебно изражене код жена, пренео је Ен-Би-Си.

Учесници истраживања, просечне старости 57 година, попунили су упитнике о свом хронотипу - биолошкој склоности ка јутарњој, вечерњој или средњој активности.

Око 24 одсто испитаника изјаснило се као "јутарње особе", осам одсто као "вечерње особе", док је већина, 67 одсто, припадала средњој групи.

Истраживачи су користили индекс "Life’s Essential 8" Америчког удружења за срце, који обухвата осам фактора здравља: сан, телесну тежину, исхрану, ниво шећера у крви, крвни притисак, холестерол, пушење и физичку активност.

Сваком учеснику додељена је оцена здравља срца од нула до 100.

Просечна оцена здравља срца у целокупној групи износила је 67,4.

Жене су у просеку имале боље резултате од мушкараца - 70 према 65.

У поређењу са средњом групом, "ноћне сове" су имале 79 одсто већу учесталост лошег здравља срца, дефинисаног резултатом испод 50, док су јутарње особе имале пет одсто нижу учесталост.

Током просечног периода праћења од 14 година, особе са вечерњим хронотипом имале су 16 одсто већи ризик од срчаног или можданог удара у односу на средњу групу. Код јутарњих особа није уочен повећан ризик.

Истраживање показује да "вечерње особе" чешће имају лошије резултате, нарочито у квалитету сна и изложености никотину.

Одраслим особама се пепоручује седам до девет сати квалитетног сна по ноћи, уз престанак пушења, редовну физичку активност, ограничавање уноса кофеина и правилну изложеност дневној светлости, како би се смањио ризик од кардиоваскуларних болести.