Магазин
Гени играју знатно већу улогу у томе колико дуго ћемо живети - много више него што се мислило
Генетика одређује чак до 55 одсто животног века човека, показало је истраживање. Овај налаз знатно је већи од претходних процена и вероватно ће заинтересовати, а можда и разочарати, све бројнију заједницу инфлуенсера за дуговечност и самопроглашених "биохакера" који промовишу дужи живот уз помоћ суплемената и персонализованих терапија лековима.
Међународни тим истраживача користио је податке из студија близанаца како би разликовао спољашње узроке смрти (незгоде, убиства, инфекције) од унутрашњих, биолошких фактора (генетске мутације, болести повезане са старењем).
Раздвајањем ових категорија добили су прецизнију процену утицаја генетике на животни век, што је знатно више од ранијих процена од 6 до 33 одсто.
"Ово није резултат случајности. Ако погледате студије близанаца о готово било чему, отприлике 50 одсто особина је наследно. Исто важи и за старосну границу менопаузе", рекао је главни аутор студије Бен Сенхар са Института Вајцман у Израелу.
Нови приступ је "елиминисао спољашњи шум" и открио основну биологију старења, истакао је професор Мортен Шеибје-Кнудсен са Универзитета у Копенхагену. Он је подсетио да гени значајно одређују животни век код различитих врста, од квасца који живи 13 дана, до китова који могу да живе и више од 200 година.
Ипак, експерти упозоравају да здрав стил живота и даље игра кључну улогу и дадају да је једина "негативна ствар у вези с овим открићд то што може људе учинити фаталистима", у смислу, "Није важно шта радим - зашто бих покушавао да живим боље, да не пијем и да се бавим спортом ако је све углавном одређено генима?’"
"Ако генетика одређује 55 одсто животног века, преосталих 45 одсто и даље зависи од исхране, вежбања и навика", рекао је Сенхар.
Студија такође указује на важност даљег истраживања заштитних гена који "продужавају живот", посебно код људи који носе заштитне гене против хроничних болести, попут гена FOXO3, APOE и SIRT6.
Закључак истраживача је да дуговечност вероватно зависи од интеракције више гена, а не једног кључног "гена за све". Истраживање је објављени у научном часопису "Сајенс" а преноси Ен-Би-Си Њуз.
Live
