У последње време се модел од само два или три радна дана обавезног одласка у канцеларију, који се од пандемије примењује у многим компанијама широм света, па и код нас - сада мења. Иако у многим деловима света хибридни рад формално остаје на снази, у стварности се смањујe количина послова који дозвољавају рад од куће.
Истраживање у САД спроведено међу 2.000 запослених показује да је скоро трећина послодаваца у последњих годину дана променила правила хибридног модела. Од све већег броја радника сада очекује да буду у канцеларији најмање четири дана недељно - а тај удео расте из године у годину и јасно показује у ком правцу се креће тржиште рада.
Стручњаци овај приступ често пореде са феноменом "куване жабе": Уместо наглог и отвореног захтева за потпуни повратак у канцеларију, очекивања и правила се мењају постепено, готово неприметно. Циљ је да се избегне отпор запослених који би могао да угрози морал и продуктивност.
Све више података указује да је и запосленима у Србији важније флексибилно радно време него плата. Флексибилно радно време и рад од куће већ другу годину заредом важе за најпожељнију бенефицију, показују истраживања. Класичне погодности губе на значају, док запослени све више траже аутономију - слободу да сами организују време и начин рада. Ипак, изгледа да се глобално мењају могућности за такав модел рада.
Зашто компаније бирају овај "благи приступ"
Пооштравање правила није стратегија за подстицање масовних отказа. Напротив - компаније покушавају да запослене врате у канцеларију без отвореног сукоба. Међутим, мањи број отказа не значи и веће задовољство. Истраживања показују да велики део радника осећа да је изгубио део флексибилности због које је уопште прихватио хибридни модел, па се управо зато повратак одвија постепено, уз што мање формалних објава.
Компаније најчешће наводе бољу контролу, лакше праћење учинка и јачу сарадњу као разлоге за повратак у канцеларију. Ипак, ранији покушаји увођења петодневног обавезног присуства након усвајања хибридног модела рада донели су и практичне проблеме (недостатак радног простора, сала за састанке и неуједначено поштовање правила), преноси "Бизнис инсајдер".
Како се радници прилагођавају
У пракси, увођење строжијих правила не значи да се сви понашају исто. Док један део запослених остаје у канцеларији пуно радно време, други се појављују само кратко, довољно да испуне форму. Тако настају и нови обрасци понашања: Они који долазе тек колико је неопходно и они који се потпуно прилагођавају новом режиму.
Анкете показују да се део запослених постепено мири са чешћим одласком у канцеларију: Око петина испитаних каже да им четири дана одласка на посао не сметају. Ипак, скоро половина и даље сматра да нема довољно флексибилности, а више од трећине не би прихватило посао код послодавца који не нуди флексибилно радно време.
Неки радници поздрављају јасније распореде и комуникацију лицем у лице након година нејасних хибридних аранжмана, док други виде нестанак хибридног модела као прекршено обећање које поткопава флексибилност због које су прихватили или задржали своје послове.
За сада, "тихи" повратак у канцеларију све више личи на прелазну фазу, а не на трајни компромис. За већину компанија идеалан сценарио и даље је петодневни рад из канцеларије, јер доноси лакше праћење ефикасности рада.