Инфаркт у тридесетим: Мушкарци су изложени болестима срца деценијама пре жена

Мушкарци се са скривеним ризиком од срчаних обољења суочавају много раније него жене, према новој студији у којој су анализирани подаци више од 5.000 људи, који су праћени од ране одрасле доби (од краја осамдесетих, па све до 2020. године).

Према резултатима, мушкарци достижу учесталост кардиоваскуларних обољења од 5 одсто - што укључује срчани удар, мождани удар и срчану инсуфицијенцију - око 50. године живота. Код жена се исти ниво ризика јавља у просеку седам година касније, око 57. године. Сви учесници студије били су млађи од 65 година у тренутку последњег праћења.

Кључна разлика потиче од коронарне болести срца, која настаје услед сужења или зачепљења крвних судова који снабдевају срчани мишић. Код мушкараца је стопа од 2 одсто достигнута више од десет година раније него код жена, док су се други кардиоваскуларни проблеми јављали касније у животу. Тренутне здравствене смернице углавном препоручују процену кардиоваскуларног ризика од око 40. године, али ови налази сугеришу да се тиме може пропустити важан период за рану превенцију.

Опрез - хладно време повећава ризик од срчаних проблема

Срчана обољења не настају преко ноћи - развијају се током деценија, а први знаци могу се уочити већ у младој одраслој доби. Истраживачи истичу да превенција и скрининг здравља срца треба да почну раније, посебно код мушкараца. Такође наглашавају да није довољно ослањати се само на класичне показатеље ризика, попут холестерола и крвног притиска, већ је потребно узети у обзир и шири спектар биолошких и друштвених фактора.

У Србији је такође забележен забрињавајући пораст броја срчаних удара међу младима - подаци показују раст учесталости акутног коронарног синдрома код особа између 35 и 40 година, али и код још млађих пацијената. Недавни случај инфаркта миокарда код мушкарца старог само 26 година додатно наглашава потребу за раном превенцијом и праћењем фактора ризика за срце.

Иако студија није дала коначан одговор зашто су мушкарци склонији ранијем развоју срчаних болести, као могући разлози наводе се хормонске разлике, начин исхране и ниво физичке активности. Поред тога, савремени начин живота - са више седења него ходања, мање сна, повећаним стресом и слабијим друштвеним везама - може значајно допринети ранијем настанку кардиоваскуларних проблема, преноси "Јаху хелт".

Истиче се и утицај фактора из окружења, попут загађења ваздуха, као и светлосног и звучног загађења, који су све чешће повезани са ранијим развојем срчаних обољења. Закључак истраживања је јасан: Време је да се превенција срчаних болести схвати озбиљније и започне знатно раније него што је то данас уобичајено.

Стручњаци препоручују низ корака за очување здравља срца и продужење "здраве старости". То укључује смањење изложености токсинима као што су алкохол, никотин и загађење ваздуха, као и здраву исхрану. Редовно вежбање, по могућству 20 до 30 минута сваког дана до тачке благо отежаног дисања (уз консултације са лекаром), као и активности које смањују стрес такође су кључни. Поред тога, важно је обезбедити довољно непрекидног сна.

Стручњаци истичу да треба водити рачуна и о другим здравственим проблемима, као што су висок крвни притисак, висок холестерол и гојазност, а они са већим ризиком од кардиоваскуларних болести могу размотрити раније скрининге. Међутим, савет је да превенција почне што раније и примењује се код свих.