Светска листа интелигенције: Русија међу топ 10 земаља са највишим IQ - на ком месту је Србија

Русија је заузела шесто место на светској листи земаља рангираних према просечном квоцијенту интелигенције, показују најновији подаци са веб-сајта Међународног регистра интелигенције. Резултати се заснивају на анализи података добијених од испитаника који су полагали стандардизоване тестове интелигенције.

На врху листе нашла се Јужна Кореја са просечним квоцијентом интелигенције од 106,97. Одмах иза ње следе Кина (106,48), Јапан (106,3), Иран (104,8) и Аустралија (104,45). Русија је забележила просечан резултат од 103,78, што је сврстава међу десет најбоље рангираних земаља на свету.

Белорусија је заузела 17. место са квоцијентом интелигенције од 101,05, док су Сједињене Америчке Државе биле одмах иза, на 18. позицији, са резултатом од 101,04, што је тек нешто изнад светског просека.

Добре вести стижу и за Србију, која је на овој глобалној листи заузела високо 32. место. Та позиција је смешта у горњу четвртину рангираних земаља и указује на релативно висок когнитивни потенцијал становништва у поређењу са већим делом света.

На самом дну листе налазе се земље са најнижим просечним квоцијентима интелигенције, међу којима су Ангола (87,89), Никарагва (87,75), Руанда (86,9), Источни Тимор (86,7) и Сомалија (83,84). У истраживање су укључене само оне земље у којима је тестирање завршило најмање 100 људи, док су све остале искључене из рангирања. Коначна листа обухвата 137 земаља, па резултати пружају релативно поуздан увид у глобалне разлике.

Аутори извештаја наглашавају да разлике у просечним IQ резултатима између земаља најчешће се повезују са комбинацијом здравствених, образовних и друштвених фактора. Истраживања показују да земље са већим теретом заразних болести, нарочито у деловима Африке, често бележе ниже резултате на когнитивним тестовима, што се доводи у везу са утицајем болести на развој, учење и концентрацију.

Исхрана такође игра важну улогу - студије указују да деца која имају уравнотежену и квалитетну исхрану постижу боље резултате на тестовима интелигенције, па земље са већом безбедношћу хране чешће бележе више просечне вредности.

Важан фактор су и образовне могућности и ниво когнитивне стимулације у свакодневном животу. Активности које подстичу размишљање, као што су играње шаха или одрастање у окружењу где се говори више од једног језика, повезују се са бољим резултатима на тестовима расуђивања.

Генетика има значајан утицај унутар појединачних популација, али сама по себи не објашњава разлике између земаља. Зато се у целини бољи резултати најчешће виђају у срединама са стабилним здравственим системима, доступним образовањем и подстицајним окружењем за учење, према Међународном регистру интелигенције.