Чипс и газирана пића нова зависност модерног доба: Ултра-прерађена храна ствара навику као цигарете

Неко пециво, мало чоколаде, кекса, а уз све то и газирано пиће - на први поглед, обичан ужитак. Ипак, у овој ултра-прерађеној храни вребају опасни састојци и механизми који постепено могу створити зависност и наравно угрозити здравље.

Ултра-прерађена храна више подсећа на цигарете него на традиционалне здраве намирнице и захтева далеко строжију регулацију, наводи се у новој студији. Истраживачи истичу сличности у дизајну производа, маркетиншким стратегијама и потенцијалу за зависност између ултра-прерађена хране и дувана, преноси Гардијан.

Оваква храна, укључујући газирана пића, чипсеве и кексе, често садрже емулгаторе, вештачке боје и ароме, а индустрија их пројектује тако да подстичу прекомерну и поновљену потрошњу.

Аутори студије наводе да маркетиншке тврдње попут "без шећера" или "ниског садржаја масти" представљају облик "здравственог прања" сличног пропаганди филтера за цигарете педесетих година.

"Многа ултра-прерађена храна дели више карактеристика са цигаретама него са минимално прерађеним воћем или поврћем и стога захтевају регулацију сразмерну ризицима за јавно здравље које представљају", закључили су истраживачи у раду објављеном у часопису Milbank Quarterly.

"Осећају зависност од ових производа, жуде за њима, знају да су штетни, али не могу да престану - слично као са цигаретама", напомињу страчњаци. Аутори сугеришу да би регулација могла да укључи ограничења маркетинга, парнице и структурне интервенције, уз фокус на одговорност индустрије, а не само појединца, што је стратегија која је била примењена у контроли дувана.

Међутим, неки стручњаци упозоравају да поређење може да буде претерано, јер УПФ-ови не изазивају фармаколошку зависност као никотин. Kључно је, како истичу, да се раздвоје штетни ефекти који произлазе из самих производа од оних који настају због замењивања целовите, нутритивно богате хране. Растућа конзумација ултра-прерађене хране ставља додатни притисак на здравствене системе, посебно у земљама са слабијом регулацијом.

"Без јавно вођених интервенција, ризикујемо колапс здравствених система због незаразних болести", истичу.