Магазин
Руски научници открили зашто нам зима утиче на расположење - за све је "крив" један ген
Ако вам зима редовно поквари расположење, то није само због сивила напољу, већ постоји биолошко објашњење. Научници су идентификовали ген који "зна" да је зима, реагује на мањак дневне светлости и директно утиче на наш сан, енергију и психичко стање.
Коначно је откривено шта стоји иза сезонских промена расположења - а све се, изгледа, своди на један ген. Истраживачи су идентификовали ген који утиче на то како се осећамо током године, нарочито зими, када су дани краћи, а сунчеве светлости мање.
Зими се наш унутрашњи биолошки сат лако "збуни", како објашњавају научници са Медицинског универзитета у Тјумену (ТМУ). Тело све теже препознаје право време дана, што код многих људи доводи до пада енергије, умора и лошијег расположења - а са повратком дужих и светлијих дана, психолошко стање се код већине спонтано поправља.
Међународни тим научника, у којем су учествовали истраживачи из Тјумена, Петрозаводска, Сиктивкара, Новосибирска, као и из Немачке, САД и Швајцарске, фокусирао се на ген REV-ERBα, такозвани сензор светлости који не утиче само на сан и расположење, већ и на метаболизам шећера, рад имуног система и упалне процесе у организму.
Тај ген би у будућности могао постати кључан фактор за развој лекова против зимске депресије, али и за смањење ризика од гојазности и дијабетеса, кажу научници.
"REV-ERBα није 'главни сат', већ моћ 'иза кулиса' биолошког сата - не навија сат, али контролише све. Функционише попут тајног саветника: Готово неприметно регулише сан, метаболизам, имунитет, упале, па чак и расположење, координирајући активност четири главна гена биолошког сата (CLOCK, BMAL1, PER, CRY). Без њега, наш биолошки сат ради као сат без зупчаника - можда ради, али не глатко", објаснио је Дениса Губина, шеф Лабораторије за хронобиологију, преноси "РИА Новости".
Иако се већина досадашњих истраживања ефеката гена REV-ERBα спроводила на лабораторијским животињама, тим са Универзитета ТМУ направио је важан корак даље. Спровели једну од првих студија на људима који живе у екстремним светлосним условима - у арктичкој зони, где су разлике између светлог и тамног дела године посебно изражене.
"Сумњамо да није кључна само количина гена REV-ERBα, већ и његов дневни ритам. Потребна су даља истраживања да бисмо разумели како се његова активност мења током дана и како на то утичу светлосни услови, као и смењивање активности и сна", објаснио је Иван Петров, кустос истраживачких пројеката из области хронобиологије.
Стручњак додаје да решење за сезонски пад расположења не мора увек да буде компликовано. "Јутарња светлост и тамне ноћи већ могу деловати као ефикасна и бесплатна терапија. Не треба лечити депресију само као симптом, већ је важно вратити у равнотежу основни биолошки сат", закључио је Петров.
Live
