Што више користимо вештачку интелигенцију, то је њен еколошки отисак већи. Иако делује као нешто апстрактно и "бестелесно", сваки наш упит заправо активира сложену физичку инфраструктуру - сервере, центре података, системе за хлађење и огромне трошкове енергије и воде. АИ не користи ресурсе само када се нови модели обучавају, већ и сваког дана, сваког сата, док одговара на милијарде захтева широм света. Управо зато питање њене одрживости више није само технолошка, већ озбиљна еколошка тема.
"Срце" целог система чине дата центри - огромни комплекси у којима сервери раде непрекидно. Према подацима Међународне агенције за енергију, око 60 одсто укупне потрошње енергије у модерном дата центру одлази директно на сервере, док се до 30 одсто троши на њихово хлађење. Остатак иде на мрежну опрему, складиштење података и пратеће системе.
Само током 2024. године, дата центри су на глобалном нивоу потрошили око 415 терават-сати електричне енергије, што је приближно 1,5 одсто укупне светске потрошње. Стручњаци процењују да би до 2030. године тај број могао да се више него удвостручи и достигне око 945 терават-сати - отприлике колико данас троши цео Јапан.
Проблем није само струја - хлађење сервера се често ослања на системе који користе воду, а процене показују да је за сваки потрошени киловат-сат потребно око два литра воде. Поред тога, постоје и такозване "уграђене емисије" - угљен-диоксид који настаје током производње чипова, сервера, система за хлађење, као и приликом изградње и транспорта целе инфраструктуре.
Када се погледа потрошња појединачног корисника, један ЧетГПТ упит делује безначајно - троши око 0,34 ват-сата енергије и свега једну петнаестину кашичице воде - али у масовној употреби (више милиона упута дневно) тај мали трошак постаје озбиљан. Такође, генерисање слика, видеа и звука захтева вишеструко више ресурса него једноставан текстуални одговор. Сто милиона упита дневно, што је реалан обим за популарне четботове, може да значи потрошњу енергије и воде упоредиву са радом велике метрополе током неколико сати.
Улога корисника и компанија у штедњи
Иако се много тога решава на нивоу саме технологије, значајан део одговорности остаје и на корисницима. Потпуно одрицање од вештачке интелигенције данас није реално, али одговорније коришћење јесте. Јасно и прецизно формулисани упити смањују потребу за дугим и енергетски захтевним одговорима. Брисање старих разговора и датотека умањује оптерећење меморије, а тамо где је могуће, користите текстуални формат, јер је далеко штедљивији од визуелног. На крају, свесно ограничавање коришћења АИ може направити велику разлику.
Велике технолошке компаније такође покушавају да саме смање штету. На пример, Гугл се често наводи као лидер у "зеленој" АИ: Према њиховим подацима, компанија је успела да значајно смањи потрошњу енергије и угљенични отисак, уз побољшање квалитета услуга. Поред тога, компанија јавно објављује методологију својих прорачуна како би подстакла већу транспарентност у индустрији, преноси "РБК Тренд".
Мајкрософт истиче да развој АИ не сме бити изговор за одлагање еколошких обавеза. Компанија већ има десетине уговора о куповини обновљиве енергије и активно користи вештачку интелигенцију како би открила нове материјале за батерије, са циљем смањења зависности од литијума. Мета чак најављује да ће до 2030. године надокнадити сву количину угљен-диоксида коју произведе и да ће природи вратити више воде него што потроши.
Управо ту се огледа кључни изазов читаве индустрије: Како ускалдити експлозиван технолошки раст са ограничењима планете, а да ли ће та равнотежа заиста бити постигнута остаје питање на које одговор за сада немамо.