Магазин
"Природни мултивитамин": Ево зашто не би требало да се одрекнете хлеба ако желите бити здравији
Хлеб је намирница која ретко досади, а притом садржи готово све кључне хранљиве материје које су потребне организму. Осим што нас засити, може бити и нутритивно веома вредан, тако да одрицање од хлеба када покушавамо да будемо здрави можда није најбољи избор. Уместо тога, према речима дијететичара, важније је коју врсту хлеба једемо, него поптуно избацивање из исхране.
Иако се често препоручује као корак ка здравијој исхрани, одрицање од хлеба може имати и негативне последице. Недостатак витамина Б1 може довести до раздражљивости, умора и мишићне слабости, мањак ниацина до слабије функције мозга, а недостатак витамина Б2 до проблема са видом. Недовољан унос фолне киселине повезан је са слабљењем имунитета, поремећајима у стварању крви, радом нервног система и општим падом енергије.
Због свог састава, хлеб се с разлогом може посматрати као природни мултивитамин. Са дневним уносом око 300 грама ражаног хлеба, што је приближно пет кришки, организам добија значајан део препоручених количина витамина и минерала: витамин Е, витамине Б групе, калцијум, фосфор, магнезијум, гвожђе, па чак и више него довољно селена.
Ражани и ражано-пшенични хлеб сматрају се најздравијим избором, јер могу да помогну у превенцији анемије, али и да подржи рад мозга и имуног система.
Кључ лежи у начину припреме - истраживања су показала да дуга ферментација раженог квасца (дуже од 24 сата) значајно повећава биорасположивост хранљивих материја, према истраживачима.
Током тог процеса не само да се ствара млечна киселина, већ се разграђује и фитинска киселина, антинутријент који у сировом зрну везује гвожђе, цинк и калцијум и спречава њихову апсорпцију.
Захваљујући спорој ферментацији, фитинска киселина се готово у потпуности неутралише, па ражани хлеб постаје извор лако сварљивих микронутријената као што су гвожђе, цинк, калијум и други минерали. Додатну улогу има и фолна киселина, која побољшава апсорпцију гвожђа и такође доприноси превенцији анемије.
Управо то објашњава зашто су у прошлости, у заједницама где се хлеб правио једном недељно по традиционалним рецептима, људи ређе патили од анемије и недостатка минерала, иако им је исхрана била скромна.
Ражани хлеб има и значајне предности за оне који воде рачуна о телесној тежини и нивоима шећера у крви. У 100 грама овог хлеба, што је отприлике две до три кришке, налази се и до 30 до 40 одсто препорученог дневног уноса влакана, која подржавају здраву цревну микрофлору, доприносе правилном варењу и помажу у избацивању вишка холестерола из организма.
Захваљујући високом садржају влакана, такође дуже одржава осећај ситости и смањује ризик од преједања, а притом не изазива нагле скокове глукозе у крви, што га чини погодним избором и за дијабетичаре, пишу "Аргументи и факти".
У поређењу са пшеничним брашном, ражано брашно садржи 1,6 пута више витамина Б1 и чак 2,6 пута више витамина Б2. Такође је богатије есенцијалним аминокиселинама, попут лизина, валина, треонина и фенилаланина, као и биолошки активним супстанцама - фенолним једињењима, лигнанима, стеролима и органским киселинама. У 100 грама раженог хлеба има приближно онолико органских киселина колико и у једној јабуци, што позитивно утиче на цревну микробиоту.
Посебно се истиче да нутритивна вредност хлеба не зависи само од врсте жита, већ и од степена млевења. Мекиње, односно спољашња љуска зрна, садрже највише витамина и минерала. Што је брашно финије и више рафинисано, то је његова хранљива вредност нижа. Тако, на пример, хлеб од рафинисаног брашна садржи свега 0,05 милиграма гвожђа, док хлеб од целог зрна пшенице садржи око 4,9 милиграма.
Live
