Магазин
Штетна хемија или ипак не: Како супстанце у храни утичу на ризик од рака, према лекарима
Отворите фрижидер, ормарић у купатилу или кутију са лековима и сигурно ћете наићи на хемију. Конзерванси су постали невидљиви сапутници савременог живота: Продужавају рок трајања хране, чувају боју и укус и држе производе свежим дуже него што је природа замислила. Иако се на интернету често говори о томе да су опасни и канцерогени, научници сматрају да такве тврдње нису потпуно истините.
Савремени човек је свакодневно окружен хемијским супстанцама - у храни, козметици и лековима. Подаци међународне базе "Open Food Facts World 2024" показују да више од петине јестивих производа садржи барем један конзерванс - а те супстанце служе да заштите храну од кварења, продуже јој рок трајања и спрече промене боје услед оксидације. Ипак, њихов утицај на здравље већ дуго изазива пажњу и расправе у јавности и науци.
Интернет је пун упозорења да конзерванси изазивају рак, али Међународна агенција за истраживање рака (IARC) их не класификује као канцерогене. Ипак, новија студија француских научника пратила је преко 100.000 људи од 2009. до 2023. године и открила да је конзумирање хране са конзервансима повезано са нешто већом учесталошћу рака.
На пример, калијум сорбат повезан је са повећањем ризика од рака дојке за 26 одсто, док натријум нитрит у исхрани може повећати ризик од рака простате за 32 одсто. Додавање ацетата и сирћетне киселине повезано је са већим ризиком од различитих врста рака за 15 одсто. Да ли то значи да се такве супстанце могу навести као фактор у повећању ризика од добијања рака?
Одговор није тако једноставан, али стручњаци истичу да студија не доказује директну узрочност. Све канцерогене супстанце деле у две групе. Прва су генотоксични канцерогени - директни покретачи мутација у ДНК. Друга су негенотоксични канцерогени, који сами по себи не изазивају рак, али могу подстицати развој тумора у одређеним условима, објашњава Др Маријана Јакубовска, шефица Одељења за молекуларне механизме канцерогенезе, за "Комсомољску правду".
Конзерванси за храну спадају у другу групу. Они годинама пролазе тестирања, али још увек није могуће са сигурношћу тврдити да могу директно изазвати рак. "Резултати показују корелацију између исхране богате конзервансима и учесталости рака, али то не значи да једно узрокује друго", каже др Јакубовска.
Још један проблем је што је напредак у проучавању негенотоксичних канцерогена спор. Велики део финансијских средстава у онкологији иде на лечење и развој лекова, а не на превенцију. Тек у последњих неколико година се наука бави детаљнијим проучавањем ових супстанци, а у Русији је развијен и патентиран нови метод тестирања у Лабораторији за хемијску канцерогенезу.
Дакле, док нове студије указују на могуће везе, савремена наука још увек није успела да понуди довољно поуздане доказе. Другим речима, конзерванси се користе у дозама које се лако контролишу, метаболишу се и елиминишу из тела.
На крају, важно је разумети да подаци показују тенденције и могуће ризике, али дају само део истине. Рак није последица једног фактора, а конзерванси у храни, у дозама у којима се користе, се за сада не могу прогласити главним "кривцем". Истраживања се настављају, али људска пажња и разум остају кључни у доношењу здравих избора.
Live
