Од верске службе до пропагандног алата: Како се променила улога Олимпијских игара

Зимске Олимпијске игре одржаће се у Милану и Кортини од 6. до 22. фебруара, а ова манифестација, како је познато, окупља најбоље спортисте света. Олимпијске игре су свакако права посластица за љубитеље спорта, а прича о настанку овог престижног догађаја и његовом развоју више је него занимљива. Спорт је од праисторије био саставни део људске културе, развијајући вештине потребне за опстанак кроз магијске ритуале, ратну обуку, ослобађање енергије, рад и игру. Поред физичког значаја, он је имао и обредну улогу, јер су само млади који су доказали спремност за лов, рат и друге важне активности могли постати пуноправни чланови заједнице. 

Древне Олимпијске игре биле су верска служба

Према старогрчкој митологији, богови су били преци Олимпијских игара. Према једној верзији, Зевс је одржао прва такмичења у част своје победе над Кроном, а учествовали су и остали богови хеленског пантеона. Према другој верзији, оснивач првих Олимпијских игара био је Зевсов унук.

Прве Олимпијске игре у Старој Грчкој одржане су пре скоро 3.000 година, 776. године пре нове ере. Неки историчари верују да су древне Олимпијске игре биле више верски него спортски догађај. Игре су биле посвећене боговима и одржавале су се само другог дана олимпијског фестивала. Грци су обожавали учеснике, а победници, Олимпијци, стајали су раме уз раме са боговима. Такмичења су била толико значајан догађај да су стари Грци увели олимпијски календарски систем, пише РБК.  

Како је даље текао развој 

У средњем веку спорт је доживео "пад" јер је хришћанство са неповерењем гледало на телесне вежбе и култ тела, супротстављући их идеји спасења душе, па су Олимпијске игре 394. године укинуте заједно са олимпијским рачунањем времена. У Европи је спорт био привилегија племства и постојао је углавном као део војне обуке будућих витезова. Замена за античка спортска такмичења постали су витешки турнири.

Забрана спорта за сељаке

Обични грађани и сеоско становништво могли су углавном само да посматрају витезове, а повремено су се надметали у снази и спретности током градских празника. Популарна такмичења били су трчање, скокови, рвање и бацање тешких предмета - камења, палица, потковица и балвана. До XIV века код грађана су се појављивали сложенији облици спортске забаве, од плеса до екипних игара с лоптом.

Ренесанса спорта

Власти нису подстицале оваква надметања. У Енглеској и Француској у 14. веку су чак увођене забране спорта, јер је аристократија сматрала да су такмичења "обичног" народа превише бучна и опасна. Касније је енглески краљ Едвард III издао је указ којим је једини дозвољени спорт постало стрељаштво, јер се сматрало племенитом вештином. Древногрчки идеали вратили су се тек у доба ренесансе.

У 18. веку у Енглеској укинуте су забране спорта и забаве, а народне манифестације, попут Олимпијских игара Роберта Довера, постале су темељ модерног спорта. Спорт се комерцијализовао, а у том периоду усталио се и сам појам "спорт", који потиче од речи disport, у значењу одмора и забаве.

Обнављање најчувеније спортске манифестације

Идеје француског просветитељства, посебно филозофије Жан-Жака Русоа, допринеле су развоју савременог спорта, у ком је физичко васпитање схваћено као важан део културе и образовања. Током 18. и 19. века гимнастика је постала најпопуларнији облик физичке активности, што је довело до ширења масовних спортских такмичења у Европи и, коначно, до обнове Олимпијских игара 1896. године.

Олимпијске игре данас - спектакл, политика и медији

У савременом добу телевизија у великој мери обликовала савремени спорт и Олимпијске игре, одређујући трајање такмичења, изглед спортиста и боје опреме, како би догађаји били гледљиви и динамични. Многи сматрају да се спорт практично изједначио са шоу-бизнисом, јер су спортисти постали звезде, а сама такмичења спектакли, чија организација захтева огромна улагања. Такође, не треба занемарити и чињеницу да је поред забавне функције, спорт постао важан политички инструмент: победе и домаћини Олимпијских игара често су коришћени за пропаганду, демонстрацију националне снаге, али и идеолошко надметање.