У оптужби стоји да ТикТок није адекватно проценио како континуирано "награђивање" мозга новим садржајем и бескрајно листање садржаја могу негативно утицати на физичко и ментално благостање корисника. Према прелиминарним налазима, апликација подстиче компулзивно понашање и смањује самоконтролу оног ко је користи.
ТикТок је, на пример, игнорисао показатеље прекомерне употребе, укључујући количину времена које деца проводе на апликацији ноћу. Безбедносни режим апликације, укључујући алате за управљање временом на екрану и родитељски надзор, оцењен је као неадекватан - алати су се превише лако заобилазили, а родитељски надзор је компликован за инсталацију и праћење.
Комисија разматра принудне измене дизајна апликације, укључујући прилагођавање система препорука и ограничавање функција које највише подстичу зависност, попут бесконачног скроловања. Поред тога, предложено је увођење ефикасних "пауза испред екрана", укључујући и током ноћи, како би се корисници подстакли да направе паузу од апликације. У саопштењу комисије наводи се да би ТикТок требало да промени "основни дизајн своје услуге", што подразумева редизајн кључних елемената који стварају зависност.
ТикТок је одбацио оптужбе, наводећи да су прелиминарни налази "категорички нетачни и без основа" и да ће компанија користити сва законска средства да их оспори. Компанија додаје да већ нуди алате као што су прилагодљива ограничења времена и подсетници за одлазак на спавање, који људима омогућавају да свесно контролишу колико времена проводе на апликацији.
Недавно су ТикТок, Мета и Јутјуб у Лос Анђелесу били оптужени да изазивају зависност међу децом. Тужитељка је деветнаестогодишња Калифорнијка, идентификована као КГМ, која тврди да је још у младости постала зависна од апликација због њиховог привлачног дизајна, а да су платформе додатно утицале на развој депресије и суицидалних мисли. Ово је један у низу случајева који се очекују током ове године и који се фокусирају на "зависност од друштвених мрежа" код младих.
ТикТок има више од милијарду корисника широм света, а кршење Закона о дигиталним услугама (DSA) могло би да резултира новчаном казном до шест одсто годишњег промета компаније, као и наметањем обавезног редизајна апликације. Компанија не објављује своје прихoдe, али се процењује да ће у 2025. години остварити приход од око 35 милијарди долара, преноси "Гардијан".
Истовремено, активисти за безбедност на мрежи позивају политичаре да се озбиљније позабаве механизмима који кориснике задржавају на платформама друштвених мрежа. За пример казне, прошлогодишњи случај платформе Икс показао је да ЕУ може да изрекне велике новчане казне (120 милиона евра) за кршење истог закона, укључујући обмањујућу верификациону квачицу поред имена корисника и спречавање истраживања огласа који се појављују на платформи.