Најважнија научна открића у историји, према мишљењу руских научника

Достигнућа руских научника кроз историју заузимају посебно место у развоју светске науке, а њихов допринос човечанству је немерљив. Наука у Русији је оставила дубок траг у разумевању света око нас, а група водећих научника Московског физичко-техничког института (МФТИ) издвојила је открића која сматрају најзначајнијим у историји човечанства.

Почетак ере антибиотика

Ниједно откриће није спасло толико људских живота као откриће пеницилина, до ког је дошао Александар Флеминг. То се догодило 1928. године, означило је почетак ере антибиотика и постало је један од најзначајнијих догађаја у историји медицине. Људи су престали да умиру од лакших инфекција, а слика смртности и очекиваног животног века се коренито променила, сматра Александар Мелерзанов, кандидат медицинских наука, заменик извршног директора Института за биофизику будућности.

Идеји прања руку смејали су се чак и лекари

Средином 19. века мађарски лекар Игнац Земелвајс предложио је нешто што је тада звучало невероватно - да лекари перу руке пре операција. Данас то делује очигледно, али у то време ова идеја изазвала је подсмех и оштро одбацивање у медицинској заједници. Он је остао без посла и био изложен прогону. Ипак, управо из његове идеје касније су настале савремена микробна теорија болести, као и принципи асепсе и антисепсе. Данас је тешко и замислити колико је људи преживело захваљујући овом, наизглед једноставном, открићу, истиче Тимур Чернов, научни сарадник, а пише Комсомољска правда.

Дарвин, Мендел и ДНК

Када је реч о биологији, тешко је издвојити само једно кључно откриће. Постоји неколико фундаменталних идеја које су обликовале наше разумевање живота на Земљи.

Прва је теорија природне селекције Чарлса Дарвина. Она показује да је за објашњење разноврсности живота довољно постојање променљивости и селекције. Дарвин се сматра узором природњака, обишао је свет у време када су таква путовања била далеко тежа него данас.

Друго велико достигнуће су огледи Грегора Мендела, који су поставили генетику као научну дисциплину. Он је проучавање наслеђивања поставио на чврсте научне темеље и показао како се биолошки експерименти правилно спроводе. Задивљујуће је да је монах из малог, тада готово непознатог града Брна, вођен чистом знатижељом, успео да тако дубоко проникне у механизме наследности.

Нова вакцина против меланома показала трајну ефикасност

Трећи кључни пробој представља модел структуре ДНК који су предложили Вотсон и Крик. Показано је како атоми, повезани на одређен начин, граде молекул који је материјални носилац генетичке информације и тиме открио суштину наследности.

На крају, посебно место заузимају истраживања Барбаре Мек-Клинток, која су показала да гени могу да "скачу". Ако геном замислимо као књигу са текстом ДНК и нумерисаним страницама, испоставља се да поједине реченице или чак читаве странице могу да мењају своје место, појављујући се на другом месту у "књизи", па чак и умножавајући се.

Покретљивост гена и генома лежи у основи многих крупних еволутивних догађаја, настанка нових типова и класа организама. Присуство великог броја вирусних секвенци у људском геному такође је повезано са оваквим генима. 

Све ове увиде и достигнућа биологије наводи Константин Северовинов, доктор биолошких наука.

Руски научници такође истичу бројна друга открића која су дубоко утицала на човечанство и свакодневни живот - као што је селотејп. Такође, значајна су и фундаментална открића у физици, попут електромагнетне индукције Михајла Фарадеја, која је омогућила развој савремених технологија, и променљивог струје, чије је откриће 19. века поставило основу за пренос електричне енергије и изградњу цивилизације какву данас познајемо. Даље се издвајају закони Кеплера, Галилеја и Њутна, који су први дали квантитативно описано кретање објеката, од пада јабуке до кретања планета, чиме је створена савремена механика.