Медаље скупље него икад: Олимпијско злато у Италији највредније у историји

На Олимпијским играма ће бити додељено више од 700 златних, сребрних и бронзаних медаља, у дисциплинама које се крећу од алпског скијања и хокеја на леду до уметничког клизања и карлинга. Иако је симболична вредност медаље за спортисте немерљива, њихова тржишна цена сада достиже рекордне износе.

Цена злата порасла је за око 107 одсто од Летњих олимпијских игара у Паризу у јулу 2024. године, док је сребро поскупело за чак 200 одсто, показују подаци финансијске аналитичке куће "FactSet". Такав раст значи да златна олимпијска медаља данас - гледано искључиво кроз вредност материјала - вреди око 2.300 долара, више него двоструко у односу на Париз. Сребрна медаља достиже готово 1.400 долара, што је отприлике три пута више него пре само две године.

Раст цене сребра делимично је последица појачаног интересовања мањих инвеститора, док је злато додатно поскупело јер централне банке увећавају своје резерве, а инвеститори га све чешће бирају као сигурно уточиште због економских неизвесности.

Медаље за Игре у Италији израђене су од рециклираног метала у Италијанском државном институту за ковницу новца и полиграфију, што им даје и еколошку вредност. Ипак, упркос називу, златна медаља није направљена од чистог злата - у њој се налази свега шест грама злата, док остатак чини сребро. Укупна тежина једне златне медаље износи нешто више од пола килограма.

Бронзане медаље, направљене углавном од бакра, теже око 420 грама и њихова материјална вредност је симболична - око неколико долара по комаду. Ипак, њихов значај за спортисте далеко превазилази цену материјала.

Последњи пут када су олимпијске златне медаље биле направљене од чистог злата било је 1912. године у Стокхолму. Те медаље биле су знатно лакше, а њихова вредност, чак и када се прилагоди данашњим ценама, не би прелазила неколико стотина долара.

Колекционарска вредност далеко надмашује цену метала

Ипак, олимпијске медаље могу достићи много више цене као историјски и колекционарски предмети. Тако је златна медаља са Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године продата на аукцији за око 26.000 долара, док је бронзана медаља учесника са Игара у Антверпену 1920. године достигла цену од око 875 долара.

Интересантно је да та бронзана медаља практично није имала значајну материјалну вредност, али је купце привукла управо због симболике и повезаности са најпознатијим спортским догађајем на свету. Ипак, већина олимпијаца никада не прода своје медаље - оне им представљају врхунац каријере, личну историју и године уложеног труда, преноси Си-Ен-Ен.

Ако се тренд раста цена племенитих метала настави, финансијска вредност олимпијских медаља могла би у будућности бити још већа, па није искључено да ће медаље на наредним Летњим олимпијским играма 2028. године бити још скупље од ових које ће спортисти освајати у Италији.