Зима са собом доноси бројне изазове у погледу исхране. Краћи, хладни дани, често нас спречавају да поподне или у каснијим вечерњим сатима прошетамо, већ то време обично проводимо код куће уз слане или слатке грицкалице, топле заслађене напитке, колаче. Смањена физичка активност, мањи унос свежег воћа и поврћа, калоричнији оброци, доводе до осећаја смањене енергије и до постепеног повећања телесне масе.
Мало повећање телесне масе за 2,3 килограма у току зиме само по себи не мора да представља проблем али, ако се то дешава сваке године, за пет година имаћемо 10-15 килограма вишка. Када се овоме дода одлазак на празничне вечере, којих има доста у овом периоду, уколико нам је исхрана неумерена, можемо и да угрозимо здравље.
Шта можемо да урадимо да спречимо добијање у телесној маси и да очувамо здравље
У Саветовалишту за исхрану Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" лекари наглашавају да је пре свега потребно да прилагодимо исхрану овом годишњем добу. Препорука је да се уносе намирнице које имају доста витамина и минерала и које нам греју организам.
У зимском периоду честе су прехладе и зато је неопходан унос воћа и поврћа који су богати витаминима, минералима, антиоксидансима да бисмо очували имуни систем. У зимској сезони доступне су нам јабуке, мандарине, поморанџе, киви, карфиол, броколи, шаргарепа, целер, цвекла. Ту су и бели и црни лук, свеж и кисели купус који је пун витамина Ц, а не треба заборавити ни орашасте плодове који дају енергију и мед који помаже у очувању имунитета.
Како започети дан
Уместо кафе, ујутру можемо попити чај од ђумбира и лимуна, биљни или зелени чај са мало меда и лимуна или шољу топле воде са кашичицом меда и мало цимета. Ови напици ће нас угрејати, побољшати циркулацију, и помоћи ће нам у очувању имунитета.
Ту су затим овсене, ражане, спелтине пахуљице, просо, хељда, које уз додатак бадема, воћа, цимета, меда, чине здрав и укусан оброк. Уместо пахуљица, доручак могу да чине и интегрални хлеб са младим сиром уз салату или омлет са поврћем, пише на сајту Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".
У току дана један оброк треба да чини супа или чорба од поврћа (шаргарепа, целер), чорба од бундеве, сочива, карфиола и броколија.
Поред поврћа, супе или чорбе могу да садрже и месо као што су пилетина или говедина. Месо можемо комбиновати уз салате или гриловано поврће или га можемо припремати на начин који нам даје осећај топлоте у виду топлих супа, или јела која се споро кувају и на тај начин протеини и минерали остају очувани. У току недеље требало би да буде заступљена и риба као што је скуша или сардина због омега-3 масних киселина које садрже, а које су значајне за очување срца.
Поврће које можемо купити у зимском периоду можемо гриловати или направити салату и уз црни хлеб имаћемо здраву вечеру. Салата од цвекле, купуса и рендане шаргарепе, целера и јабуке, зелена салата, даће нам енергију и помоћи ће нам да очувамо имунитет и здравље. Данас су све чешће у исхрани заступљене тзв. оброк салате које можемо понети на посао као лагани ручак. То су салате од сочива и поврћа, салате од кромпира, шаргарепе и купуса, или купус салата са печеном бундевом и шаргарепом.
Поврће које нам је доступно зими може да чини и основу лагане вечере.
Брзу храну, пецива, слане грицкалице и заслађене напитке које обично оставимо за крај дана уз филм или књигу, можемо заменити са грилованим или свежим поврћем, омлетом са поврћем уз интегрални хлеб.
Ту је и салата са печеним поврћем као што су бундева, купус или шаргарепа са мало уља. Вечеру може да чини и динстани празилук са шаргарепом уз јаје или топла чорба од поврћа.
Зимско годишње доба нам нуди довољно разноврсног воћа и поврћа које можемо да користимо у свакодневној исхрани и уз мало маште и труда можемо да направимо укусне, здраве оброке који ће нам дати довољно енергије и очувати имуни систем и здравље.