Према новим тврдњама научника, деценијама смо ванземаљце можда тражили на погрешном месту. Иако планете пуне океана могу изгледати обећавајуће - оне заправо могу да буду потпуно мртве, а објашење је логично: Без фосфора и азота, живот какав познајемо не може да се развије, без обзира на количину воде. Управо зато научници са Универзитета ЕТХ у Цириху верују да је време да истражујемо планете које садрже ове хемијске елементе.
Фосфор је кључан за настанак ДНК и РНК, носилаца генетских информација, док је азот неопходан за изградњу протеина, основних градивних елемената ћелија. Без ова два елемента, живот не може да почне.
Истраживачи зато уводе појам такозване "хемијске златне средине" - уског опсега услова у којем планета има тачно онолико фосфора и азота колико је потребно за живот. Кључну улогу у томе игра количина кисеоника током формирања планете, али не у атмосфери, већ у целокупном хемијском саставу планете.
Када се млада планета хлади из растопљене стене, тешки елементи попут гвожђа тону ка језгру, док лакши формирају плашт и кору. Ако у том процесу има превише кисеоника, фосфор остаје "закључан" у дубини, док азот одлази у атмосферу и временом нестаје у свемиру. Ако га, пак, има премало, фосфор се везује за тешке елементе и завршава у језгру - поново ван домашаја живота.
Истраживања показују да постоји изузетно уски појас у којем су услови "таман како треба" - да и фосфор и азот остану доступни на површини планете. Земља се налази управо у том појасу, али лоша вест је да то значи да су настањиве планете вероватно много ређе него што се раније мислило (можда тек један до десет одсто од претходних процена), што озбиљно мења начин на који научници трагају за животом у свемиру.
Поред тога, обиље кисеоника, које се често сматра добрим знаком, може бити и сигнал да планета нема услове за живот. Другим речима, свет који "добро изгледа" кроз телескоп не мора нужно бити погодан за колонизацију или узгој хране, преноси "Дејли мејл".
Када је реч о Марсу, истраживања показују да се он налази тик изван "хемијске златне средине". Има релативно доста фосфора, што би теоријски олакшало узгој биљака, али истовремено пати од недостатка азота и присуства токсичних соли у тлу. Зато, бар за сада, није погодно окружење за живот.
У будућности, научници сматрају да би потрага за ванземаљским животом требало да се много више ослања на хемијски састав егзопланета. Иако је то тешко директно измерити, важан траг може да пружи врста звезде око које планета кружи, јер се планете формирају од истог материјала као и њихова матична звезда. Системи са звездама сличним Сунцу остају добра места за потрагу за животом, али и подсетник да смо, по свему судећи, имали невероватну срећу што смо се уопште нашли на планети која је погодна за живи свет.