Пре више од пола века у Сибиру је откривено налазиште дијаманата чије се резерве данас процењују на трилионе карата. Све то време лежишта су остајала нетакнута, упркос високим проценама перспективности њихове експлоатације. Међутим, прошле године Влада Русије донела је одлуку која би могла омогућити огромне залихе јединствених дијаманата.
Велика лежишта дијаманата на граници Краснојарског краја и Јакутије своје настанак дугују метеориту. Небеско тело пречника око седам километара пало је на то подручје пре отприлике 35,5 милиона година. Као резултат тога настала је Попигајска кружна структура - удубљење пречника 100 километара и максималне дубине двеста метара. Тај кратер данас се убраја међу пет највећих на свету.
Због судара небеског тела са Земљом великом брзином, уз повећање температуре до 2000 степени и притиска до 1,5 милиона атмосфера, на месту удара формиране су ударно-метаморфне стене, односно импактити. Управо у таквим стенама први пут у свету откривени су дијаманти који су настали услед ударног топљења изворних стена богатих графитом и угљем. Тако су научници сазнали за још један тип дијамантских налазишта, поред кимберлитских цеви.
Први импактити, које су научници пронашли на Попигајском налазишту 1970. године, чувају се у колекцији Санктпетербуршког рударског музеја.
Истраживања импактних дијаманата спроведена су два пута - крајем осамдесетих и почетком двехиљадитих година. Научници су утврдили да су абразивна отпорност и издржљивост на хабање импактних дијаманата готово двоструко веће него код техничких природних и синтетичких дијаманата. Они могу да издрже високе температуре до +250 степени Целзијуса. Такви подаци омогућавају научницима да претпоставе да минерали са овог налазишта могу издржати готово све параметре бушења. То значи да су круне од сибирских дијаманата мање подложне трошењу. При томе, импактни дијаманти немају вредност драгуља. Изузетно висок притисак и температура у тренутку њиховог настанка довели су до тога да кристали постану мутни и без сјаја.
Сибирско одељење Руске академије наука саопштило је да је прошле године Влада Рудије донела одлуку да налазиште пребаци из категорије "дијаманти" у категорију "абразиви", за које већ постоје технологије.
Као резултат тога, пробна експлоатација Попигајског налазишта могла би ускоро да почне. У те сврхе планирано је укључивање страних колега из Белорусије. Међутим, свеобухватна прерада импактних дијаманата захтева развијену технологију њиховог обогаћивања. Зато ће, вероватно, следећи корак у усавршавању те технологије бити изградња пробног постројења непосредно на самом налазишту.
Осим импактних дијаманата, на Попигају се налази и импактно стакло које представља природну нанокерамику. Овај материјал има абразивна својства и може се користити, на пример, за полирање шина брзих железничких магистрала. Такође може заменити технички корунд, који се тренутно у Русију увози из Кине и Индије.